𝕍𝕚𝕜𝕥𝕠𝕣 ➁ ✔

1. Brzo prelazimo granice

Dobrodošli u grad greha. Viktorov grad koji stoji pod njegovim nogama. Ako nekada nisam znala tko je on, sada jako dobro kako je biti pored njega, kako je biti poštovan od strane sugrađana koji jako dobro znaju tko je Viktor veliki, i koliko je bitan za ljude u podzemlju grada.

Ulice su široke ali njegovom pojavom dobiju užinu jer sve se krije od njega. Njegov hladan pogled prisili te na šutnju i nemaš snage da ga gledaš neprekidno u oči. Nakon dve godine su se mnoge stvari promenile. Biti uz Viktora, znači biti kao Viktor. Život nije bio bajka o kojoj sam sanjala s njim. Dao mi je sve što je jednoj ženi potrebno, ali strah koji je vladao u našoj krvi nije bio strah bez kojeg se moglo živeti. U krv ti uđe prljavština, i postaneš imun. U život su nam zakoračile smrti, ozljede, bolovi, suze, tuga. Bilo je i lepih dana. Ali kada je jednog dana počelo da se dešava ono čega sam se najviše plašila, shvatila sam da je Viktor bio pravi odabir, ali u pogrešnom trenutku.

Cevke štite obraz njegov, moj i ljudi iz naše ekipe. Kažem naše, iako sve poseduje on, jer on je moj suprug i ja sam tu da ga bodrim. Moja krvnička narav se pokazala za istinitu. Da, takva sam bila. Bila sam uz Viktora u svakom poslu, dok se njegov posao nije proširio u posao koji je postao trepet za nas. Trgovanje ljudima. Ljudskim organima. Viktor nikada nije dozvolio da se mešam u njegov posao, ispočetka sam ga slušala, kasnije nisam mogla više da budem samo senka u poslu gde trpe ljudi. Ne, nisam to želela. Ali o tome govoriti jednom Viktoru koji nema milosti kad je novac u pitanju, nije imalo smisla.

Ljudi su dolazili, odlazili. Nikad nije bilo sasvim jasno šta se desilo s onima koji se nikada nisu vratili. Smešno? Glupo pitanje? Pa da, kako da ne. Oni su se odavno pozdravili sa životom. Kasnije je Viktor i u meni počeo buditi strah. Samo jednom u životu od njega sam osetila grubost fizički. Kasnije nikada više na mene nije podigao ruku, ali užasno je bio ljubomoran. Nakon moje prevare, nakon onog pada s Veljkom, promenio se. Ja sam zbog njega morala da se lečim, izlečila sam se. Ali i dalje sam bila bolesna pored njega. Njegova pojava uvek bi me uzdrmala, ali trudeći se ostati na nogama, sve sam dublje tonula i padala. Nisam mogla više da trpim nelagodu, jer bol u očima tih ljudi kojima je on lično škodio, bio je neizbrisiv. Ja sam bila tu da pored njega stojim ponosno i da se njime ponosim, ali nisam se ponosila. Jednog dana sam došla na kobnu ideju kako da uništim Viktorov svet za njegovo dobro. Nije mi se isplatila. Kasno sam shvatila, da mi se nije isplatilo, jer uništila sam sebe, nikog drugog. Uništila sam sebe.

"Halo, Scarface, donesi mi kavu." Proderala sam se Damjanu dok sam još sva uspavana silazila iz spavaće sobe niz duge stepenice koje su vodile u dnevni boravak.

Damjan, Scarface da. Prošle godine su Viktorove ljude dok su čekali istovar s broda koji je plovio iz Turske, napali protivnici koji su hteli taj tovar. Nekoliko kilograma kokaina koji je Viktor slao dalje, trećoj osobi. Damjan je u tom trenutku zadobio teške povrede, kako se nametnuo da Viktoru spasi život. Bio je povređen, i od strane krvnika zadobio je ožiljak koji će ga uvek podsećati na to. Ali mario nije, jer je upravo taj ožiljak na licu jedan posetnik kako je svome gazdi spasio život.

"Brina, dobro jutro i tebi. Viktor je..."

"Znam, Damjane. Celu noć sam ga čekala, nije došao. Ovog trenutka me niti ne zanima kad će doći." Bahato i ljutito sam mu odgovorila. 

S Viktorom sam dva dana u svađi, jer zbog posla nikako nije pored mene. Ja i Damjan smo jako verni drugovi jedno drugome, ali Damjan je osoba koja će uvek biti pored Viktora i pre sve uvek na njegovoj strani. Koliko sam mu verovala, toliko i nisam. Siniša je jedini krio moje tajne, ali i on je uz Viktora nastavio da radi poslove koji su ga uzdigli u nebo. Svi smo mi imali neke tajne, planove, i činjenice koje smo radili a nisu bile dobre. Svi mi. I ja. I on.. Svi.

Takvi momci kao što su bili Viktorovi ljudi, nestanu za svega pet minuta. Izgube se u ovom svetu. A znate kakav je to svet. Prvo si nitko i ništa, a brzo kad postaneš netko, za tebe se pročuje jer mali je grad. Nekoliko puta uradiš sranje, nekoliko puta ostaviš pečat i tvoje ime postaje legenda. A legenda je netko o kome se priča. A pričalo se i o Viktoru. Jako brzo sam tokom života s njim shvatila kako te legende kao što nazivaju njega, steknu mnogo prijatelja ali s druge strane i neprijatelja koji vrebaju na svakom uglu i čekaju svoju šansu. Čekaju šansu da uklone glavnog kako bi ono bili vođe. A takvih s takvim željama je mnogo. Previše. No, samo jedan je uspeo popeti na tron. A to je Viktor. On koji danas drži grad u svome šahu. On, pobednik.