𝕍𝕚𝕜𝕥𝕠𝕣 ➁ ✔

15. Igra bez granica

Kiša pada. Jako je tmuran dan, ja ne mogu da se smirim, od trenutka kada je Viktor otišao. Šakal je ovde jedini, niti on nije miran.

"Šakal, da li si ti razumeo Viktora pre nego je otišao?"

"Brina, Viktor je mesecima meta Nemanji. Sad kad je on već došao do tu gde je, jasno je da netko mora umreti."

Pogledala sam ga debelo.
"Kako to misliš? Zašto?"

"Vidi, Nemanja i Viktor su polu braća. Ali nekada nisu bili u tako slabim odnosima, dok nije Nemanja počeo kriviti Viktora da je on kriv za smrt roditelja, jer je bio u takvom svetu da je zbog toga došlo do svega ovoga. On ga je krivio, jer samo Viktorov način života, kriv je da su ubijeni."

"Misliš da Viktor sebi ne može to oprostiti?"
Pitala sam ga.

"Viktora to godinama boli." Potvrdio je.

"Ali Veljko.. da ga čovek spomene. On je ubio njegovu majku koliko se sećam.."

"Da, jeste. Ali ti si mu presudila. Duže vremena je Viktor sebi očitao to što on nije potegao obarač na Veljka."

"Toliko ga je mrzeo?"

"Viktor nikada nikoga nije mrzeo više nego samog sebe."
Objasnio je Šakal.

U meni se blaga krivnja ponovo budi. Možda da sam znala ranije da sve to Viktora toliko boli i muči, možda bi mi bio jasniji. Iako sam znala da mi prevaru s Veljkom nikada neće oprostiti, nadala sam se da će ipak pokušati. Njegov odlazak je bio jako čudan i nisam mogla biti mirna.

"Znači Nemanja ga krivi.." Promrmljala sam.

"Da, Nemanja ga godinama krivi, i Viktor se ne može pomiriti s tim."

"Šta će sada uraditi, gde je otišao?"

Šakal je pognuo glavu.

"Gde je otišao, govori mi!"
Oštrije sam povikala.

"Postoji mesto gde su se igrali kao deca. Tu su u detinstvu napravili ring gde su se tukli. Uvek su govorili da je kraj svega kad jedan umre."

Trgnula sam se na njegove reći, debelo sam ga pogledala.

"Sad su otišli na to mesto, ali ring više ne postoji, oni su odrasli. Ali postoji..."

"Dosta je Šakal! Ne govori! Gde je to mesto?"
Urlala sam, i skakala po sobi.

"Ne mogu ti reći, Brina. Čekat ćemo. Smiri se."

"Ne mogu da se smirim. Upravo si mi rekao da će Nemanja i Viktor jedno drugom pucati u glavu, toliko znam. Toliko sam upoznata s tim. Upravo si mi rekao da postoji 50:50 šansi da se Viktor vrati. Poludeli ste! Kako ste to dozvolili?"
Vikala sam i nervozno hodala po sobi. Plakala sam, vrištala.

"To je Viktorova odluka, ne može se ništa protiv toga."

"Molim? Šta ako se Viktoru nešto desi, Bože ne mogu niti izgovoriti..." Znojila sam se, bila sam na rubu.

Unervozim se, i počnem kao izgubljena hodati po sobi. Šakal se trudi smireno sedeti pored mene ali i njega sam uspela iznervirati.

"Ajde, sedni Brina. Nerviraš me."

"Kako da sednem? Ne mogu da sedim i čekam. Ne mogu Šakal! Ne mogu!"
Slomim se i počnem plakati. Šakal kao da se sažali na mene, ustane i priđe mi, pokušava me smiriti, ali pomisao na to na što ja sada čekam je luda. Ludo je čekati rezultat njegovog nalaska s Nemanjom.