𝕍𝕚𝕜𝕥𝕠𝕣 ➁ ✔

16. A sada me ljubi...

Nakon toliko vremena ponovno je tu, na istom mestu. Sve me tako na njega podseća. Nalazim se u jednom između Viktorovih hotela, noćas ću ovde u čast njemu pogostiti neke od njegovih partnera. Susrest ću ljude koji su obeležili najtužnije i najtraumatičnije godine mog života. Života gde sam bila traumatizirana ovim načinom. Uz Viktora je sve to bilo drugačije, sada nakon kratkog vremena ja još više shvaćam koliko nedostaje. Zašto mi je ovo uradio? Zašto me je bacio ovim lavovima? Zaboga, opet kažem, Viktorova sam žena! On je za mene još uvek živ iako je nada svaki dan bila sve manja. Život me je podsećao na natecanje tko će više, tko bolje.

Došli su ljudi. Otmeno obučena sam stajala sa Šakalom i Damjanom, te ih dočekivala. Prozvala sam ih da se pogoste. Mnoge od njih sam tek sada upoznala pobliže, iako me je Viktor uvek upoznavao s njima. Bilo ih je nekoliko. I svi su bili zlatni dečki, svi za mene potpuno nedostižni. Mit o savršenom strancu bio je obilno podgrejavan maštarijama. Lascivnim maštarijama, knjigama i časopisima u kojima se opisivalo ono o čemu se šuškalo u mraku. I činilo u mraku. No, ja nisam ni šuškala, ni maštala. Bile su to priče rezervirane za razredne lepotice, dakle za jednu od mene.

Jedino se pojava jednog čoveka odvajala. Tu noć sam ga promatrala. Bio mi je potpora sve ovo vreme. Iskrena mu hvala, jer inače ne znam kako bi sve ovo premostila. Damjan. Bio je uz mene kada je trebalo. Shvatila sam kako je odavno prema meni gajio osećanja, ili sam se varala pa su to bili samo neki trenutci slabosti. No, ta je slabost uskoro počela napadati mene. Smatrala sam greškom svakog muškarca, nisam smela niti htela sebi dozvoliti pad. Još uvek sam verovala u Viktora i za mene je on bio svetinja. Ali ljudi smo ljudi. Svatko od nas ima emociju, osećanja i potrebe.

Slike prošlosti, kadar po kadar, sada su se izmenjivale pred mojim očima. Pre pet godina došla sam kao gubitnica. Sada se pojavljujem kao ... Pobednica? To ću tek vidjeti. Izgarala sam od želje da vidim što se dogodilo sa svim tim ljudima, njihovim životima, snovima. Što se dogodilo pa su oni odabrali ovaj put i postali toliko nemilosrdni? Korak po korak prema Viktorovom svetu.

O kad se samo setim. Svih onih podsmeha, upiranja prstom, šaputanja, zloće. Ružne slike ostale su utisnute u koru mog mozga, nisam ih se mogla rešiti. Budila sam se oblivena znojem, drhteći pod poplunom, hvatajući dah. Ali nije to bilo samo zbog Viktora, bile su tu i druge stvari.

Večeras sam se itekako pobrinula da me više nitko ne zaboravi! To beše moja misija. Vratiti se, o da vratiti se na mesto zločina. Samo s jednim ciljem, pokazati im da me nisu uništili. Moglo se to nazvati raznim imenima. No, čemu izvrtati ono što je tako očito. Ja sam želela samo jednu stvar. Sačuvati Viktorovo ime. Po svemu sudeći, bit će to moja noć. I moja najveća uloga. Uloga za koju sam se pripremala. Znala sam da ću je izvesti maestralno.

Na vratima sam primetila Nemanju. Opet, ovaj čovek. Znala sam da će se pojaviti, ako ne barem iz razloga da me ponovo iznervira. Kao da je bio plaćen da sve to radi. Kretao se neobično sigurno. Sve je imalo u glavi: tekst, osmeh, pokrete. Sve je bilo razrađeno do poslednjeg detalja. Predstava je mogla započeti.

"O, gospođo Brina. Prekrasna si noćas."
Raširio je ruke kao da će ih obujimiti od sreće.
"Prekrasna i neodoljiva, kao uvek!" Nasmešio se i otkrio red svojih biserno belih zubi. Njegov je izgled bio toliko upečatljiv da je naprosto oduzimao dah, a scena toliko moćna da su i Damjan i Šakal ostali zatečeni.
"A ti si ... "
Pokušavao oblikovati reči. Samo što da mi kaže? Da sam prekrasna? Da mi zavidi?

"Uspela!"
Konačno sam se dosetila.

"Da, neverovatno, zar ne?"

Nasmeje se Nemanja slavodobitno. Videli smo u tom trenutku kako je kroz ušao i Sven. Opet ova pojava od čoveka. Već sam mislila kako sam se ga rešila, ali tek sada će on početi da me smara. I Nemanja ga je primetio, pa gledajući u njega, nastavio je pričati.