𝕍𝕚𝕜𝕥𝕠𝕣 ➁ ✔

6. "Šta si rekla?!"

Kada sam Viktora videla prvi put, bilo je to klubu koji drži, i on je uradio taj prvi korak. Poslao je piće za mene. Iako sam znala da je s one strane zakona kao i svi oko mene, oborio me je s nogu.

Izgleda da su sve priče koje sam čula o njemu bile tačne. Galantan je, gradski šmeker, gospodin jednom rečju. A čula sam i kakav je ljubavnik. Ne znam zašto je tada u meni probudio neko preterano zanimanje. Možda upravo zbog toga što je on samo greška od koje trebam bežati? Ali nisam bežala, ja sam ostala. Nemoguće je bilo odoljeti mu. Nisam prestajala da razmišljam o tom čudnom susretu tada. Bio je nepredvidljiv, drugačiji, bio je Viktor.

Noćas kao i obično svake večeri, nisam mogla zaspati. Možda bi normalan čovek tvrdio da je reč o bolesti, nesanici kao zdravstvenom problemu. Ali ja sam znala šta meni nije dalo sna. Drugi problemi. Jednom rečju taj jebeni život, koji se odvijao kako nisam planirala. Strah pred krajem, koji ne želim. Često sam sanjala krv, bol, tugu. Kako da sanjam ruže, kada živim u pustinji? Svatko se bori ovde za život, kao u pustinji netko za kap vode. I tko zna do kad bi se prevrtala po krevetu, da nisam utonula u blaženi san, iz kog me je probudila zvonjava na mobilnom telefonu.

Bio je to Siniša, moj spasilac, kolega i najbolji prijatelj.

"Mačko, jesi li se to konačno naspavala posle svega?"
Pitao me je.

Bilo mi je drago što ga čujem. Iako sam mislila da s Viktorom prođem kroz sve detalje dešavanja, ipak sam prvo rešila da sve prepričam Siniši. Uostalom, on je i do tog momenta u sve bio upućen, kao u misteriozno ubojstvo Dade. 

Prepričala sam mu sve, ali mu nisam rekla pod kakvim sam utiskom otišla sa Svenovog splava onog dana. To sam zadržala za sebe. Otišla sam da se istuširam, da još malo sredim misli, da bi me po izlasku iz kupatila sačekala Svenova poruka.

"Ostavila si snažan utisak na mene. Tu sam, za šta god ti budem potreban."

Zar je živ ovaj čovek? I on je sinoć s nama bio u hotelu? Gad je preživio i ovo. Koliko života ima? 9? Šta je ovo? Zar mi sad još i on neće dati mira?

Vidi čoveka, udvara mi se? Nisam ja za njega slobodna i on to dobro zna. Nije mu više do života, pa ga iskušava znajuči tko je Viktor? Ili me želi navesti u svoju neku zamku? Zaista nije normalan i ne razumem šta pokušava?

"Hvala tebi. Priznajem da sam se prijatno iznenadila. U smislu tvoje hrabrosti, jer sat ti otkucava pet do dvanest ako mi se budeš i dalje ovako obraćao." 
Napisala sam u poruci.

Primio je moje "ne" stoički, znam ja takve, neće odustati nikad.

I zaista, nismo se ni čuli, ni dopisivali narednih nedelju dana, ali nisam očekivala da mi se ni posle toga neće javljati.

(* * *)

Kao da mi je ovo malo sna dalo naslutiti da će danas dan za mene biti drugačiji, čudan. Viktora ujutro nisam zatekla kod kuće, ali zato sam već unapred znala da će se nešto desiti.

Nesluteći na zlo, pravim sebi kavu, dok prethodno proveravam Davuda koji spava u svojoj sobi, sednem uz jutarnje vesti i pokušavam se opustiti, dok me ne uzdrmaju reći voditelja jutarnjih vesti s vešću koju govori.

"U hotelu na periferiji grada, koji je u vlasništvu kontroverznog biznismena Viktora, poznatijeg kao vođu podzemlja, bez optužnice u poslednjih nekoliko godina, došlo je do silovite eksplozije. Nameće se kako je bomba podmetnuta upravo njemu, Velikom Viktoru, vlasniku hotela u kojem je sinoć organizirana proslava. Viktor se nije nalazio u objektu u trenutku eksplozije, ali je bio u blizini. Sam tvrdi kako ne može da veruje sa su ljudi otišli tako daleko i da ne shvaća kome bi smetao njegov uspeh da je bio spreman na likvidaciju na ovakav način, gde se nalazila i njegova porodica i gosti hotela. Po zadnjim informacijama, sinoć je podleglo 6 duša, a 24 ljudi je teže povređenih. Svima želimo izraziti sućut, brz oporavak. Policija i nadležni organi za sigurnost države i naših državljana, već traže dokaze kako bi u najkraćem vremenu otkrili krivce za nemili događaj."