𝕍𝕚𝕜𝕥𝕠𝕣 ➁ ✔

21. "Ja znam istinu za kojom tragaš"

Uskoro su moje lađe počele tonuti. Viktor je i dalje bio nekoliko drugačiji. Svemu tome je pripomoglo Damjanovo odsustvo. Nikada nisam pitala šta se desilo s njim, ali priznajem jako mi je nedostajao u određenim trenutcima. Šakal je brzo preuzeo mesto Viktorove desne ruke, pa se jako dobro pokazao u poslu. Ali poznavajući Viktora, znala sam da nikada nikome neće verovati više. Znam da niti meni u potpunosti, više nikada.

Viktor je više vremena provodio kod kuće. Ne znam da li je to značilo nedostatak posla ili je to radio iz nekog drugog razloga.

Nakon njegovog odsustva, ja sam vladala njegovom imperijom. Barem sam to pokušavala, pa zbog toga ni sada ništa manje nisam bila vredna. Ali pogledi ljudi koji su njega gledali sa strahopoštovanjem, i dalje su bili prisutni na licima svih.

Damjan mi je tada pomogao koliko je mogao. Mnogo sam bila zahvalna jer sama bi sigurno sve poslala u propast. Primečivala sam nešto drugačije ponašanje njegovih vukova. Kao da su imali distancu. No, nisam toliko marila. Pokušala sam se fokusirati samo na njega. Zadivljena sam bila svakim njegovim pokretom, rečju, delima. Zadivljena sam bila njime. Pokušavala sam odmisliti sve loše što nam se desilo. Pokušala sam da mu ulepšam svaki dan i trenutak. Možda sam shvatila da bi bez njega ja bila nitko i ništa. Bez njega bi uvela kao ruža. Biti njegova supruga mnogima bi bila titula, a ja sam tako olako sve pustila niz vodu s glupostima. Mlada sam. Nekoliko mlađa od njega. Ali ravno u tim godinama kada mi je najviše potrebna nečija pažnja, ljubav, kada imam neke svoje potrebe. Viktor je mnogo lep čovek. Seksepilan, jak, ma san svake žene. Kajem se što sam i pomislila da mi njega može tko zameniti. On je nezamenljiv. On je u jednom paketu sve.

Sinke me je pozvao na kavu, kojoj sam se odazvala. Ali danas sam bila spremna popiti pola kafića, kako bi se uklopila dela uz osećaje. Nikakva sam, znači. Konobar je doneo naše piće. Ovaj put nisam odabrala sok od naranče, kao što sam to inače činila. Za ono što sam se spremala učiniti ipak mi je bilo potrebno nešto žešće.U dahu sam ispraznila svoju čašu dok me Sinke promatrao širom raširenih očiju.

"Opa, moram priznati da ti ne ide loše."
Rekao je sa smeškom, a ja sam već ponovno pozivala konobara kako bi naručila novo piće.

"Polako Brina. U poslednje vreme i nemaš neku kontrolu. Posvađala si se s Viktorom?"

"Nisam još niti počela s njim razgovarati normalno, šta tek da se svađam."
Nagnula sam i drugu čašu.

"Aha.. Pa mislim, nešto ipak znači to što se nije razveo od tebe. Znaj da bi u tom slučaju ti prošla gore." Tvrdio je.

"Ni ovako nije dobro, ali ok. Nego, Sinke.. htela bi te nešto pitati. Šta se desilo s Damjanom?"

Mislim da mu je skrenula kava koju je pio.
"Ne znam. Zašto tebe to zanima?"

"Pa zanima me. Nestao je. Ne znam šta Viktor ima na umu? Njegovo ponašanje je nešto sasvim drugo od onog što mi govori. Sinke? Znaš li nešto što ja ne znam?"

"Možda ja znam mnogo što ti ne znaš. Ali nema veze s tobom."

Sinke je brbljao o svemu i svačemu, ali ja ga nisam slušala. Ispijala sam čašu za čašom osećajući kako me sve jače obuzima ugodna omaglica. U jednom me trenutku čak uspeo nasmejati nekom anegdotom iz naše prošlosti i detinstva. Kada mi se nešto kasnije tobože u žaru govora primaknuo, rekao mi je kako vidi poznato lice da nam prilazi. Ohrabren mojim ponašanjem, ali i količinom ispijenog alkohola, napokon me uhvatio za ruku.

"Znaš, Brina, Sven je tamo. Mislim da nas je upravo primetio." 

"Baš čudno. Nisam ga videla odavno. Mogli bismo otići na neko drugo mesto?"
Mazno sam upitala dok je Svenovim licem preletio pobednički osmeh.