𝕍𝕚𝕜𝕥𝕠𝕣 ➁ ✔

14. Ako se ne vratiš, Viktore...

Prestala sam disati, srce kao da više nije kucalo. Osećaj ležernosti me napušta, budi se onaj koji se naziva: "Evo, uhvaćena sam".

Pre nego bilo šta izustim, Damjan se razotkriva. Nervozno premestim kosu i bukvalno buljim u Sinišu.

"Šta se dešava, Brina?"
Sinke mi ponovo postavlja pitanje, Damjan stoji skrštenih ruku iza njega. Sinke se okreće prema njemu, pa čas gleda u mene. Čeka odgovor.

"Ništa ovaj.. Mi smo.."

"Sinke, koji je tvoj problem? Zašto ju maltretiraš? Razgovarali smo. Privatno."
Uključio se Damjan.

"Privatno? Šta ti Damjane imaš privatno s Brinom? I to sada, u ovom trenutku, šta je toliko bitno?" Sinke je nastavljao s pitanjima kao policajac.

"Koji ti je Sinke, čemu toliko pitanja i potpitanja? Smiri strasti."
Damjan ga je pokušao rešiti, dok sam ja samo nemo gledala u njih.

"I zašto se kriješ tu iza ugla, ako nije problem još to mi reci?"

Sinke je uvek bio spreman do kraja da sazna šta je naumio.

"Sinke, Viktor čeka. Moram da idem."
Htela sam otići kako ne bi više prisustvovala razgovoru iz kojeg se neću lako izvući. 

"Brina, čekaj. Siguran sam da krijete nešto. Reci mi o čemu se radi."
Navaljivao je.

Boga molim da me izbriše ovog trenutka jer nemam pojma šta da mu kažem i kako da mu slažem.Da sve bude još bolje, čak i Viktor pristiže k nama.

"Neki sastanak? Šta se dešava?" Pitao je s vrata. Sporo mu priđem, da bi mi barem njegova blizina dala trunku sigurnosti koju trenutno ne osećam.

"Viktore, pričamo malo. Znaš, pričamo samo.."
Sinke ga je potapšao po ramenu, a meni uputio onaj pogled koji govori kako naš razgovor ovde nije stao.

Vratimo se među ljude. Krišom jednim okom osmotrim Svena, koji se također pojavio ovde.

"Viki, šta ovaj radi ovde?"
Pitam ga tihim glasom da ne primete drugi.

"Frajer se sam pozvao."
Nasmešio mi se kiselo.

Sven prilazi poprilično siguran u sebe. Pruža ruku Viktoru, Viktor ju nekako uzvrati.

"Bivši partneru. Kakva su ovo okupljanja bez mene?"
Pitao ga, pogledavši u mene. Pružio mi je ruku. Pogledam u Viktora, sporo mu je pružim, Sven ju poljubi. "Moje poštovanje, gospođo."

Izgleda kao da nije baš trezan, jer nastavi razgovarati u čudnom tonu.

"Očito nisi bio odabran. Jer bivši partner, obično je bivši partner." Uzvratio mu je Viktor.

"Dobro, dobro gazda Viktor. Doneo sam ti nešto."
Iz džepa je izvadio kovertu.

"Šta je to?"
Pitao ga je Viktor, gledajući ga prodorno. Oprezno je uzeo kovertu. Damjan i Sinke su se približili, Damjan je već bio spreman posegnuti za pištoljem.

"Smiri svoje kerove gazda Viktore, ovde sam s dobrom namerom." Tvrdio je Sven.

Viktor oprezno otvara kovertu, a u njemu su se nalazile fotografije. Gledao je u njih, i po njegovom licu nisam mogla shvatiti šta je na njima.

Nisam videla, a niti Viktor mi nije davao nikakav znak, još manje pogled. 

"Da, i?"
Pitao ga je Viktor, a Sven se nasmešio.
"Imaš veliku dozu strpljenja, svaka čast. Kad ćeš lupiti po stolu, sada ili kad se gosti raziđu?" 
Provocirao ga je Sven.