𝕍𝕚𝕜𝕥𝕠𝕣 ➁ ✔

13. Odavno šutim

Izvijem se u transu i sa svom jačinom ga udarim. Uhvatio se za lice, a ja sam samo trčeći pobegla iz njegove sobe, lupajući vratima za sobom. Ne mogu da verujem šta se upravo desilo. Besna sam, razočarana. Ne znam. Ujedno sam uznemirena, pritom mi je to i godilo. Šta ću sada?

Osetila sam blagi grč u želucu. Bila sam izgubljena. Osetila se kemija u zraku, neizvesnost i strast koju si zabranjeni boje pokazati. Kako sam jadna, udarim sebi šamar. Kajem u ovom trenutku zbog svega, kajem se što mi je dozvoljeno disati. Nisam ja kriva, on je! On je to uradio!

Uskoro čujem kucanje na vratima, a ja glasno krenem vrištati da ga ode i da ne želi razgovarati.

"Odlazi s mesta!"
Povikala sam.

Zatim se vrata otvaraju a ja ugledam ispred sebe Viktora.

Zanemim i gledam u njega, a istovremeno osetim neverovatno olakšanje jer je tu. Zatrčim mu se u zagrljaj koji mi on itekako uzvraća, ali pomalo nesigurno.

"Šta ti je, zašto si opet nervozna?" Pitao me je, a gledao ozbiljnim izrazom lica.

"Viktore, ne želim ostati bez tebe! Ne odlazi od mene, sve ću promeniti samo me ne ostavljaj!"
Počela sam se ponižavati i paničiti. Viktor me je smirivao, tako što me ponovo zagrlio. I nakon dužeg vremena njegov taj zagrljaj je u meni budio pomirenje.

"Dobro je Brina, smiri se. Zašto si uzrujana?"
Ponovo je pitao.

"Samo si mi nedostajao, to je sve." Mrmljala sam i dalje u njegovom zagrljaju, a ispred glave su mi se vrtele slike onog poljupca u Damjanovoj sobi.

Poljubila sam ga, a on mi je uzvratio. Toliko sam ga ovog trenutka želela, jer osećaj da bi sve s njim moglo uskoro da završi nije me napuštao. Naročito sada kad sam se nalazila u glupom trouglu.

A onda sam najednom osetila nežne prste na bedrima. Prolazili su okomito i polako, i sva sam se naježila. Gledao me upitno kao da nije u stanju rečima pitati želim li to. Prešutno, pristala sam. Užasno me privlačio, gotovo do granice razuma. Ljubili smo se dugo, a njegov jezik je doticao moj i usne su mu prešle svaki milimetar mog lica.

Nakon više od pola sata, ruku je dignuo do mojih grudi. U prvim trenucima sam bila paralizirana, nisam se usudila ništa napraviti, činila sam se i sebi ukočeno. Pogledao me i nasmešio se, a zatim opet ljubio strasno po vratu. Osetila sam jaku vrućinu i opijenost dok me vrtoglavica sve više i više obmamljivala.

Osećaj u želucu je bio neviđen i verovatno neponovljiv. Spuštao mi se usnama preko trbuha i gladno mi ljubio pupak, škakljalo me, draškalo i uzbuđivalo istovremeno, no beskrajno sam uživala. Promrmljao je kako se neverovatno izvijam. Rekla sam mu da je to iz užitka, a on se samo nasmešio i nežno me zagrlio.

Tiho mi je šapnuo: "Znaš, očaravaš me.."

I tišina nastupi, kada se samo uzdisaj neke zabranjene stvari čuje. Miris na prevaru, dobio je jačinu. Oseti se posvuda.

Sutradan bila sam izluđena, a opet nekako s mirom u duši. U glavi sam imala kaos emocija i pitala sam se koliko čovekovo telo može daleko ići u čudnim osećajima, reakcijama i doživljajima, a ovako osećati da svaki tren može iskočiti iz vlastite kože.

Damjan me poljubio i ja to nikako ne mogu da zaboravim. Kako da s njim ponovo imam odnos koji sam imala do sada? Pored mene leži Viktor, kojeg na prosto obožavam, ali juče sam uradila greh, koji sebi ne mogu oprostiti. Ustajem polako i izlazim iz kreveta. Tiho se iskradam iz sobe, kako ga ne bi probudila.

Davud tako slatko spava u sobi. Ponovo skoro padnem u plač, da me ne zbunjuje Damjan koji s pićem stoji u dnevnom boravku na ranu zoru.

"Kako si?"
Prvi je prekinuo šutnju koja je usledila nakon kurtoaznog i hladnog pozdrava.