𝕍𝕚𝕜𝕥𝕠𝕣 ➁ ✔

18. Gore od pakla

Nekada sam možda bila netko za primer. Ma koga lažem, to nikada nisam bila. Viktor je postigao da se osećam bitnom. Moj život je ulepšao, a ja sam uništavala. Mnogo slaba sam kopija njegove vizije dobre žene, ja nikada neću biti čovek. Mene opija sve ono što je loše, ali mislim da sam sada dotakla dno jer sam prvi put u njegovim očima videla bol. A nisam svesna kako on bol leči.

Moje emocije su zatvor iz kojeg ne umem pobeći jer zarobljena sam u vlastitom umu. Ljudi oko mene sve to koriste, na koži sam to osetila, i znam da boli ga.

On je voleo, ja sam lagala. On je verovao, a ja sam varala. Sada smo ranjeni kao goluva dva bela, a nekad smo bili jedna duša, a dva tela. I neću da lažem druge da sam dobro, je bol me kida i neće da stane. Mislim da sam spremna pristati na sve samo da ne ode od mene. Pogled mu je bio hladniji od leda, i to ne mogu da podnesem. Moram stati na noge, ali ni sama ne znam kako. Nada da će mi oprostiti, ponestaje svakim trenutkom dok nije tu.

U jednom trenutku samo čujem jak udarac ulaznim vratima. Pogledam kroz prozor i ugledam Sinišu koju zaustavlja Viktora a taj ne mareći za ništa oko sebe sedne u auto i odveze se. Brzo se pokupim iz sobe, sve se odvija brzo. Uputim se prena Siniši, i susrećem ga hodniku. Povlači me u dnevni boravak, a Šakala sprečava da uđe, govoreći mu da se makne jer želi sa mnom razgovarati.

"Koji ti je ku*ac ovo trebalo, Brina?"
Besno je upitao.

"Ne znam šta da ti kažem.." Zamucala sam kad me tako napao.

"I bolje da šutiš, realno." Odmahnuo je rukom. 

"Čekaj Sinke.. Ti si znao? Znao si gde se nalazi Viktor?"

Na moje pitanje okrenuo je glavu i odgovorila sam sebi sama na svoje pitanje. "Pa da! Znao si sve vreme! Sve vrene si znao i nisi mi rekao! Kako si mogao Sinke?!"
Povikala sam glasno na njega.

"Nije to sad bitno. Sve vreme sam te upozoravao da ne radiš gluposti. A ti? I to s Damjanom? Znao sam da od tebe mogu svašta očekivati, ali on?"

"Vređaš me!"
Prekidala sam ga u govoru.

"Ti vređaš mene! Uvredila si Viktora, sebe! Uništila si sve, Brina. Uništila si sve što ste godinama gradili. U jednom trenutku sve si srušila. Zbog gluposti."
Govorio mi je svu istinu u lice, i priznajem koliko me ta istina bolela.

"Jesam! Svesna sam, znam! Povratka nema, jasno mi je. Sa mnom je završilo, ubit će me."
Iz oka mi je krenula suza. 

"Budi sigurna da neće. Misliš da će te nagraditi tako s tim što te ubije. Veruj da će ti prirediti pakao."
Bio je siguran Sinke.

"Stani, nikad da te pitam otkad si ti na njegovoj strani?"

"Ja sam uvek bio na njegovoj strani. Znaš zašto? Jer sam shvatio tko je i kakav je. A dobro sam znao kakva si ti. Ne shvati me pogrešno, volim te kao sestru, ali sudeći po svemu, Viktor je čistiji od tebe, generalno mogu da tvrdim da je tako."

Ne znam zašto me njegove reči i nisu toliko iznenadile.

Hoće li mi oprostiti? 

Hladan znoj me obliva dok bespomoćno sedim u sobi gde sam s Viktorom provodila dane i noći za pamćenje. Ne usuđujem se izaći, jer u lice ga gledati od stida ne smem, ali u jednom trenutku na vrata kuca Šakal, koji me proziva da dođem u dnevni boravak gde me čeka Viktor. 

Uzdahnem duboko, iščekivajući da će Šakal reći još nešto, ali i njegov pogled je prazan i pušta me da prođem pored njega. I dok se tiho spuštam dole, srce kuca sto na sat i osećaj je loš. Nastojim ga moliti ako treba, ali ne mogu podneti njegov zaborav.