𝕍𝕚𝕜𝕥𝕠𝕣 ➁ ✔

4. I odjednom... BUM!

( * * * )

Znala sam da će se noćas pojaviti Siniša. Gorana nisam videla mesecima, otkad je samo tako jednom odlučio da ode odmoriti od svega. Još uvek smo imali kontakt. Spremila sam se kako dolikuje i čekala Viktora da bude spreman takođe. Ipak sam bila noćas brža od njega. Kad me ugledao naravno da mi je udelio gomilu komplimenata. Tako je divan. Toliko divan, da se kajem što nisam potpuno iskrena do njega. Možda je to greška. Možda.

Stigli smo pred hotela. To je bio hotel kojeg je Viktor otvorio nedavno, i rekao je tada da će sav taj prihod iz hotela, čuvati za Davuda. Za njega želi ostaviti čist novac, a koliko je tu bilo čistog novca? Može li čovek kao Viktor uopće raditi čisto?

Ogroman objekt, jako prefinjen. Lagana muzika u zakulisju svega, visoki moderni stolovi, i naravno ulazimo gde Viktora i mene svi pozdravljaju, i samo fali još da se počnu klanjati. Zauzmemo poziciju na sredini.

"Viktore, izgledaš mi napeto? Je l' sve u redu?"
Pitala sam ga videvši da je pogledavao uokolo.

"Brina, ništa ne brini. Samo stvar predostrožnosti. Znaš da nismo u najboljoj situaciji. Moram biti siguran kako ovde neće uči nitko tko nije pozvan."
Poljubio me u čelo, i osmehnuo se. Ali u meni je probudio nervozu i strah. Takvo njegovo ponašanje me je uvek brinulo. Jer ako on nije bio miran, kako ću biti ja.

Stojimo tako za visokim stolom, zgodne dame nas ugoste čašom vina. A kad mi oči ne ispadnu kad na ulazu ugledam Svena koji prilazi pravo k nama. Ovo je čovek hodajući problem. Osetila sam da će se desiti opako sranje.

Za čudo neko, Viktor se samo blago osmehnuo Svenu kada je prišao. Imao je konjske živce, ali znala sam da će ga ugušiti činjenicama.

"Viktore, pa nema te nigde. Gde se kriješ?"
Pitao ga je Sven, pruživši mu ruku.

Viktor mu je pruža, ali videvši po Svenovoj reakciji, mnogo mu je stisnuo dlan.

"Tu sam. Nemam apsolutno nijedan razlog da se krijem. Radim." Srdačno mu odgovara Viktor.

"Radiš..."
Promucao je tiho Sven.

"I ti radiš, čuo sam."
Dodao je Viktor.

"Drugi rade, Viktore. Ja uživam." Bahato je rekao Sven.

"S mojom ženom."
Dodaje Viktor, i smeje se. Budala.

Pogledam u Svena, Sven u Viktora. Viktor se i dalje smeška. Prolupao je, ili?

"Nije tako što misliš.."
Počeo se izmotavati Sven.

Viktor ga malo grubije udari po ramenu.
"Znam da je bila kod tebe na splavu."
Pogledao me je.
"Ali znaš kako kažu, to je posao koji smo sami sebi birali. Nek nam prijatelji budu blizu, a neprijatelji još bliže. Za mene postoje samo žena i dete. Verujem svojoj supruzi."

Rekao je to tako sumnjivo, da nisam bila sigurna da zaista tako misli.

"Drago mi je da je tako."
Gutajući knedlu prozborio je Sven.

Primetila sam kako ga Viktor stišće za to rame, jer se Svenovo lice blago menjalo.
"I treba ti biti drago."
Kroz zube rekao je Viktor.

Sven se ubrzo ispričao, i otišao od našeg stola. Nisam znala koliko je pametno da Viktora bilo šta sada pitam, ali s obzirom na to da je nastavio u miru piti piće, nisam nastojala da ga pitam bilo šta o ovom govoru od malopre.

Činilo se kako je Viktor izglumio ovu scenu. Poznajem ga dobro i ovo nije bila reakcija Viktora kojeg poznajem. Ili ga ipak ne poznajem? Damjan mi je rekao kako moram biti oprezna. Viktor je netko tko se osvetom služi kada je hladna. Ali zašto bi Viktor sa mnom igrao igre? Da li je greška što ja u potpunosti verujem ovom čoveku?