Obeležena za sve

Tri

Da, morali smo da odemu u drugu varoš, jer da se ne lažemo i ovo je bila varošica, ne grad. Imao je sve što nam treba, samo mali broj stanovnika i samim tim takav je i sadržaj.
E, druga varoš je imala klub, jer je stanovništvo bilo mahom mlađe. I dve kafane više, toliko sam izbrojala.

"Ponašajte se! Neću da upadam zbog vas u probleme. Jasna, ubiće me tvoj brat, a ti... Pa Veka ima kurac da mi odseče ako ti nešto fali!"

"Bićemo pristojne", zaklela se Jasna sa sve šljašteću haljinu, dok se pod brk cerekala, "Pošle smo da se opustimo i otresemo buve, a ne da sedimo u manastiru!"

"Tako nešto je i Veka rekla", nadovezala sam se, ali sam obećala i da ću biti dobra.

I bila sam dobra!
Zaista jesam.
Igrala sam sa Jasnom dok nisam prešla na Srećka, jer Jasna je srela nekog tipa kog zna, pa sela s njim u separe.
Srećko je bio dobar plesač, ali mlak kao podgrejano jelo, tako da je bio dobar samo za ples.

"Idem po piće", đuskam i krećem ka šanku, gde mladić ne mnogo mlađi od Jasne toči pića i meša koktele.
Čekam svoj red i snimam okolinu. Obrni okreni, mladež se ne razlikuje mnogo, svuda su mladi i ludi, samo mi se čini da smo ovde Srećko i ja najstariji. On je bliži četrdesetim, ja tridesetim i kao da smo gerijatrija na pedijatriji. Ima tu i tamo starijih, ali slabije.

"Izvini", osećam kako mi kockica leda klizi niz leđa...

"Ma, šta izvi...", susrela sam olujno plave oči, nemirne poput mora u buri, prikovale su me u mestu, a ledi klizi li klizi.

"Izvini", osećam mu dah uz nešto što liči na šapat, a znam da se trudi da nadjača buku.

"Iskupi mi se!"

"Kako me želiš?"

"Na kocki leda!"

Ruke su mu se našle na mom struku, usne je je približio uz moj obraz i osetila sam trnce umesto leda koji se verovatno otopio nad mojim vešom.

"Možeš me imati, uz kocku leda", pružio mi je ruku i pokazao izlazna vrata.

Srećku sam samo klimnula glavom i nastavila dalje sa nepoznatim, možda kretenom, ali kretenom koji me pali i želim, želim, želim sa ga probam...

I jesam ga probala, u taksiju dok smo putovali do bloka zgrada, kušala sam njegove usne. Meke, sočne i iskusne.
U ulazu u zgradu, kušala sam osećaj njegovih nemirnih ruku koje su putovale po laganom materijalu haljine ispod kaputića.
Pred vratima stana, već sam dahtala nestrpljiva da kušam i sve ostalo pod farmerkama i hudi duksom skriveno.

U trenu mi je prošao kroz glavu, Pera policajac.
Lep kao lutka, glup kao kurac.
Šta god imao na sebi, nikako nisam uspevala da procenim šta se krije ispod. U naletu strasti, kada je krenuo da se skida, na njemu je ostala samo koža kao futrola za kosti. Tada mi je kroz glavu prošla samo misao 'ovo li će da me jebe?'
Ne, nije jebao, nije mogao, a ni ja nisam baš želela.

Međutim, moj trenutni mogući, bio je mnogo više od Pere policajca. Ono što sam opipom ustanovila je da je makar imao mesa na kostima, pod pantalonama guzicu, u gaćama... pa moglo bi se reći i iznenađenje.

U jednom pokretu skinuo je duksericu, zajedno sa majicom. Osunčana koža pod slabim osvetljenjem u sobi je blistala, usne su mi se ovlažile, a oči skupile.

"Tvoj red...", glas mu je bio promukao, muški, a pogled... Ako sam pomislila da je nalik Peri, e, zajebala sam se.

Kaputić je odavno našao mesto na podu, u mahu sam skinula haljinu preko glave.
Moje samodržeće čarape, u kombinaciji sa vešom i dubokim čizmicama bili su dovoljno da rekordno nestanu i njegove farmerice.
Da se nađem u njegovom naručju i utonem u bezumnom zovu sopstvene potrebe.