Obeležena za sve

Dvanaest

Skuvala sam kafu.
Nekako se uvek osetim bolje kada prozoborim sama sa sobom koju reč. Ne očekujem uvek da mi ona druga nešto odgovori, ali desi se da rekne nešto pametno.

"Ema?"

"Molim mama?"

"Slušaj, tata Ljubu sam upoznala u klubu. Odvukli me teta Jasna i kum Srećko u provod i tamo bum tras, tata Ljuba. Sad ide teži deo. Tata Ljuba je bio oženjen u to vreme... "

Ne, ne može!
Scenario jedan otpada. Čim sam u glavi posložila sliku, shvatila sam da je apsolutno neispravna, nemoralna i nenormalna!

"Ema?"

"Molim mama?"

"Znaš da te tata i ja puno volimo..."

"Ko je sad umro?"

Ne, i ovo otpada...

"Ema?"

"Molim mama?"

"Tata Ljuba i ja smo se mnogo voleli, ali on je bio oženjen..."

Nikako!

Obrni, okreni, udaram glavom u zid i pijem kafu!

"Imaš problem?"

"Imam, Deki. Kako da kažem najgori deo cele priče Emi?"

"Na srpskom ili nemačkom, ali kaži kako jeste bilo."

"Dobro, a kako jeste bilo?"

"Stvarno mama, šta kako jeste bilo?"

I tako, dođosmo do iznenadnog i mučkog naleta s leđa na mene.

"Kako smo se tata Ljuba i ja upoznali..."

Pričala sam. 
O mom dolasku. Smejala se, jer se setila kako sam neposredno pre nego što smo krenule za Srbiju buljila u stare slike.
O mojim lošim izborima.
O zaposlenju u restoran.
O izlasku u klub...
O upoznavanju Ljube.
O našoj vezi 'na daljinu'.
O našem raskidu.
Saobraćajnoj nesreći i Tininoj smrti.
O njenom začeću, bez detalja.
O upoznavanju Dejana.
O našem odlasku...

"Uh..."

"Treba mi nešto žestoko, Ema je rekla uh!", Dejan je ustao i natočio nam rakije.

"Ema?"

"Dakle, tata nije baš divan kako sam mislila?"

"Jeste divan, ali ne i za mene. Zato sam uvek govorila da ti imaš tatu ovde, ali ja tog tatu ne želim baš da vidim."

"Znači, da vidim, sve sam znala osim činjenice da je tata imao ženu tada. Mila je tata Dejanova ćerka, a ne tata Ljubina? Sve neki lažovi!"

"Ema... Mama i ja te mnogo volimo..."

"Ne pričaj tako, misliće da je neko umro", nasmejem se, a u stvari sve se u meni kida. I lomi i kida i umire.

"I to znači, Mila meni nije sestra po krvi, ali je tata Ljuba nju čuvao kao što je mene tata Dejan? Tata, nisi li se ti malo svetio tata Ljubi?"

"Ne, Ema. Tvoja mama je dva puta spasila život mojoj ćerki, nisam imao načina drugačije da joj se odužim. Posle smo postali veliki prijatelji..."

"Hvala ti tata. Mislim da bi mama bila veoma nesrećna da nije upoznala tebe. Hoću da upoznam tu babu!"

"Ona je umrla, ali možeš da upoznaš drugu baku, Jasninu i Ljubinu mamu. Ona nije bila loša", pa u sebi dodam, valjda i bar se nadam.

"Mama, nana Veka je meni ostavila stan, nadala se da ćemo se nekada vratiti. Da li ovo znači da ostajemo ovde?"