Slatko Sanjaj Anđele: Tvoja ljubav je zločin [Dio I]

Ja ove noći, gađam pravo u metu

STOP!!!
.
.
.
.
Poruka od pisca:

Odvojite samo jednu minutu, jer želim da vam kažem nešto važno.
Želim da vam se zahvalim što čitate moju priču usprkos činjenici da sam gora od amatera. Želim da znate da mi to mnogo znači i da bez vas moj život ne bi bio ispunjen. Žao mi je što ne objavljujem često, ali zaista nemam inspiracije i trudim se da je nađem što prije.
Hvala vam i na odvojenom vremenu, sada možete da nastavite. ^-^
___________________________

-Nikola, nemoj.-rekla sam prekidajući ga u njegovim namjerama. Iako mi je prijalo morala sam ga prekinuti jer sam sebi obećala davno "Ništa prije braka!" vidjevši kako je jedna djevojka završila zbog toga. Prestao je istog momenta i pogledao u mene. Nije promijenio položaj, nije pomjerio ruku, samo je odmakao glavu dovoljno da me može vidjeti. Osjetila sam kako mi se toplina skuplja u obrazima i okrenula sam se na drugu stranu. Primakao mi se tako da sam mogla osjetiti njegov dah na svojoj koži i gricnuo mi uho.

-Anđele, znaš da nikad ne bih učinio nešto što ti ne želiš i zbog čega bi me zaista mrzila.- poljubio me još jednom u vrat i odmakao se,- Kasno je trebali bismo se vratiti u svakom slučaju.- nisam željela natrag, željela sam ostati sa njim ali kao što je rekao već dugo smo ovde mogli bi nešto posumnjati. Nije da bi mnogo pogriješili, ali ipak neću da dajem još više povoda. Nikola me previše privlačio, vjerovatno zbog te tajnovitosti i tame koja jednostavno zrači iz njega. Vjerujem da, da nisam navikla na kontrolisanje svojih nagona, da bih završila sa njim u krevetu prije ili kasnije. Otišli smo natrag to moje kuće gdje me mama već čekala sa zabrinutim izrazom lica. Kada me primijetila da dolazim izgledala je kao da je duha vidjela. Mogla sam i da zamislim zašto, ležala sam na tlu u sredini šume. Kosa mi je sigurno bila u haosu, a Nikola iza mene također raščupan je samo bio šlag na tortu. Pogled joj je išao cik-cak sa mene na Nikolu. -Ne gospođo Pavić, nisam vam obeščastio kćer.- rekao je Nikola iza mene, na što smo i mama i ja postale crvene u licu. Nisam mogla sebe vidjeti, ali sam pretpostavljala s obzirom na toplotu koju su sadržali moji obrazi u tom momentu. Prišao mi je i šapnuo na uho,-Ali nisam bio daleko od toga.- nasmijao se i otišao do svoje kuće. Mama je i dalje gledala zaleđeno u mene, pa sam odlučila barem frizuru popraviti. Prišla sam joj polako, zagrlila najjače što sam mogla i povela sa sobom u kuću. Danijela i tata su bili u dnevnoj sobi, na licima im se mogla vidjeti uznemirenost i nestrpljivost. Onog momenta kada sam kročila u kuću, tata je ustao i krenuo prema meni suznih očiju. Jedini problem je bio to što me nije zanimalo njegovo pokajanje, njegovo traženje oproštaja ili nadoknađivanje onoga što je izgubio u prošlosti.

-Mirjana...-krenuo je, a ja sam podigla ruku u znak stop. On se zaustavio izgledajući slomljeno. Znam da iako je takav kakav jeste, vezan za mene, ali nisam imala strpljenja za njega trenutno.

-Vidi, tata, trenutno nemam strpljenja za tebe i tvoje "razloge". Možeš produžiti sa svojom djevojkom koja je dvije godine starija od mene.-uzdahnula sam i produžila u svoju sobu konačno spustivši se na krevet. Zaista je to bila luda noć. Kako sam uspjela zaboraviti za Nikolin razgovor sa Danijelom, ne znam. Vjerovatno sam, zanesena njegovim pogledom i osmjehom, zaboravila i kako se zovem. Osjećanja u meni su bila pomiješana, mislim, dečko me u sred ničega zaskočio, a tata je doveo svoju djevojku koja je samo dvije godine starija od mene u kuću gdje je nekada živio sa mojom majkom. Logika, izgubljena. (...) You don't know me od Elizabeth Gillies svira pored mog jastuka i budi me iz slatkog sna. Bože kako sam voljela tu pjesmu i taj mobitel, ali u tom momentu da sam imala pištolj pucala bih u njeg. Uzela sam mobitel i javila se. Nije bilo odgovora, nakon što sam nekoliko puta ponovila pitanje tko je i ostala bez odgovora prekinula sam zaključivši da je pogrešan broj ili greška u vezi razlog šutnje. Na satu je pokazivalo 9:32 sata, što je značilo da sam spavala nepunih 6 sati što meni baš i nije bilo dovoljno za normalnu funkciju tokom dana. Obavila sam jutarnju higijenu i vratila se u sobu. Ulogovala sam se na školski chat nakon dugo vremena i našla Andy-a online.

FallenAngel☆: Živim za noć dobrog sna.

AndySixx: Naživit ćeš se onda xD :P

FallenAngel☆: Ha-Ha jako smiješno spavala sam 6 sati u prekidima, a bez 8 sati sna ne mogu funkcionirati.

AndySixx: Tako mi je žao da ću pasti sa stolice od smijeha.

FallenAngel☆: Nego dosta o vedrim temama, prelazimo na crnu hroniku. Šta ima kod tebe? xP

AndySixx: Auu nisko... Ništa previše interesantno, posvađao sam se sa jednom drugaricom jer sam je zezao. Nisam mislio ništa loše, ali eto. Sa drugom drugaricom sam napredovao i jučer smo prvi put bili na kafi. Šta ima u tvom kutku pakla?

FallenAngel☆: Žao mi je zbog tebe i drugarice i drago mi je zbog tebe i drugarice xD pa napredovala sam sa drugom o kojem sam ti pričala, ono da me poljubio u obraz i to.

AndySixx: Sad više nismo jedini single u cijelom univerzumu tinejdžera, ha?

FallenAngel☆: Tako nekako.

-Nije valjda dopisivanje sa našim Princem ovako ranu ujutro?- začuo se Nikolin glas sa mog prozora. Trznula sam se i zaključala mobitel spustivši ga na krevet okrenutog prema dole. Nikola je stojao naslonjen na zid i gledao u mene osmjehujući se onako zlobno. Gledala sam zbunjeno i prestrašeno u njega jedno vrijeme, a onda sam uzdahla i smirila se.

-Nikola!? Koji je tebi vrag!? Jesi li ti normalan!? Šta kog đavola radiš tu!?- vikala sam šaptajući, ako je to ikako moguće i ma koliko se ja ljutila i pokušavala to da mu pokažem nije se kajao, čak šta više izgledao je kao da mu samo kokice nedostaju. Na razgovor sam zaboravila u potpunosti, kao i na Andy-a.

-Ja sam dobro hvala na pitanju. Kako si ti?-rekao je podrugljivo, dok je u meni bijes samo rastao. Imala sam osjećaj da su mi i uši bile crvene. Krv je u meni ključala, a ritam srca je bio ubrzan koliko i disanje. Poprilično sam sigurna da sam izgledala poput bika na rodeu kada vidi crvenu maramu.

-Nije vrijeme za šale, šta hoćeš ovako rano?- odgovorila sam mu pitanjem što iz nekog razloga često radim kada sam ljuta. Ušao je u sobu i spustio se pored mene na krevet, povukavši me da legnem zajedno sa njim.

-Ko je rekao da sam se došao šaliti? Moram se brinuti za svog razmaženog anđela inače će otići nekome drugom.- rekao je dok je provlačio prste kroz moju kosu. Bože kako je samo privlačan, nije on Bog zna što, ali jednostavno ima u sebi nešto što me tjera da poludim dok sam u njegovoj blizini. Sve me tjeralo na grijeh, svaki nagon, svaki dio mog tijela, gotovo svaka misao. Pogledala sam ga u oči, a sve mi je govorilo da se neće završiti samo na pogledu...

___________________________

*Da li će Mirjana razgovarati sa tatom?

*Kako će reagirati kada sazna šta je sud odlučio?

*Hoće li priznati Nikoli šta zna?

~To i još više ako nastavite čitati Tvoja ljubav je zločin.

◇Ako vam se nešto ne dopada ili ako vam se nešto dopada, svoje mišljenje ostavite u komentaru a ja ću se potruditi da uvažim vaše mišljenje i ispravim greške. Ako želite vote-ajte, ali to mi zaista nije najvažnija stvar na svijetu. Najvažnije mi je da ono što pišem vi čitate i da uživate u tome.

Voli vas vaša V_R♥♥♥