Angel

0.9

Probudilo me je kucanje na vratima. Ma daj ko sad smeta?
" Kleri, ajde ustaj. Zakasnices." cula sam mamin glas
" Gde cu zakasniti?" upitala sam pospano.
" Na autobus." 
" Kakav autobus?"
" Autobus koji te treba odvesti do skole." sta!!!!?? O boze. Potpuno sam zaboravila. Obavila sam jutarnju higijenu i obukla se. Uzela sam torbu koja ide preko jednog ramena. Trebalo mi je par minuta da spakujem u torbicu stvari. Kad sam sisla dole svi sem Lux su sedeli za trpezariskim stolom i doruckovali.
" Zasto me ranije nisi probudila?" pitala sam mamu.
" Zato sto imas jos 45 min. do autobusa."
" Do autobuske ti treba 5 min. posto je iza coska." rekao je Valentin.
" Sedi da jedes Kleri." rekla je mama. Kad sam sela zamalo da se izvrnem. Imala sam najskuplji dorucak koji sam ikad videla. Kad sam jela otisla sam do autobuske.

Smucio mi se i autobus i voznja. Mislim
Prvo: putujem sat i po vremena
Drugo: autobus je pun baba i deda koi kad kaslju ne stave ruku na usta
Trece: autobus se raspada
Cetvrto: autobus smrdi.

Ali sam ipak prezivela. Kad sam KONACNO stigla pred skolu tamo me je cekala Mia.
" De si bre?"
" Na Marsu. Ti."
" Ispred skole cekam neku Kleri. Da li ju slucajno poznajes."
" Ne, ne znam nikog ko se zove Kleri."

Ne znam zasto ali uvek vodimo ovakav razgovor.

" I evo ih." odjednom rece Mia. Koga? Nisam videla posto je gledala preko mog ramena. Kad sam se okrenula shvatila sam da govori o Alison i grupici. Alison je ono "kraljica" skole.

"Idu ka nama." sta? Zasto idu ka nama?
" Kleri, cujem da ti se mama udala. Nadam se da ce ovaj put Valentin proci bolje od onog. Kako se bese zvase?" rekla je i pucnula prstima. " Mihajel. Tako je."

Kako ona zna za to? Kako zna za sve?

" Sta tebe to briga. I kako ti znas Valentina?"
" Ne znam ga licno ali sam cula za njega od Noe. Znas Nou sad zivis sa njim? Mi smo ti veoma bliski."
" Bas mi je drago zbog tebe."

U skoli kao i svaki dan bilo je smoorrr.

Ponovo sam bila u autobusu i ne znam kako ali sam zaspala u busu.
Probudio me je glas vozaca.

" Gospodjice, na poslednjoj smo stanici." sta? Kako misli na poslednjoj? Kad sam pogledala kroz prozor videla sam samo auto put. Osetila sam da mi nesto vibrira u ruci. Telefon!!! Kad sam pogledala mama me je zvala. Izasla sam iz autobusa i javila se.

" Kleri.! Jesi li to ti?" rekla je mama uplaseno.
" Ja sam."
" Gde si.? Znas li koliko je kasno.?" sad sam pocela plakati. Plakala sam za nju za sebe za sve. Kroz jecaj sam uspela reci da sam zaspala u autobusu i da sam na auto putu.
" Sacekaj sekundu." cula sam korake i neke glasove.

" Halo." cuo se promukli glas. Noa. Sto mi je mama njega dala.
" Andjele jesi tu?"
" Tu sam." rekla sam kroz jecaj.
" Hej nemoj plakati Milica i Valentin su krenuli po tebe."
" Zasto mi je mama dala da pricam sa tobom?"
" Da bih te zabavio i da ti se nebi nesto desilo."
" A uredu."
" Andjele da samo znas koliku si paniku napravila. Milica je bukvalno zvala sve sto poznaje. Sve si uplasila."
" Da li sam uplasila tebe?" izletelo mi je.
Cuo se smeh sa druge strane.
" Andjele, naravno da me nisi uplasila"
" Lazes"
" Na lazem. Mislio sam da si sa deckom."
" I tebe sam uplasila"
" Nece prestati dok ne priznam?"
" Haaa. Znala sam. Uplasila sam te."
" Nezanosi se previse Andjele."
" Zasto Andjele?"
" Sta zasto Andjele?"
" Zasto me zoves tako?"
" A to."
" Da. Mislim nema smisla uopste."
" Naravno da ima smisla."
" Na nema."
" Ima. Kao prvo dobra si kao Andjeo. Kao drugo izgledas nevino kao Andjeo. Kao trece ti si Andjeo. Tako da ima smisla da te tako zovem." nastala je pauza.
Sta je on upravo rekao?

Nadam se da vam se svidja. Nije bilo dugo nastavaka posto nisam imala neta.
Izvinite zbog gresaka. Ostavite Vote i komentare. ❤❤❤