Angel

13

Milica ( Klerina mama) pov.

Valentin i ja smo sedeli i gledali neki grozan film. I da je bijo neki dobar ne bih se usredsedila. Zao mi je Kleri. Ali morali smo je poslati u tu skolu. Ima vise nasih. Uopste se nismo bili uplasili kad je prespavala stanicu i izasla iz grada. To jutro sam joj u vodu stavila tablete za spavanje. Noa nista nije znao, tako da se izbezumio. Ali to je bio jedini nacin. Verovatno ce se izbezumiti kad cuje, ali samo je pokusavam zastititi. Culo se zvono telefona. Lenjo sam ustala i javila se.
" Halo" rekla sam
" O boze Milice ti i tata odmah morate da dodjete do skole." cuo se Noin glas.
" Sta si uradio sad Noa?" stvarno mi je dosta njegovih gluposti.
" Ja nista ali Kler jeste." cim sam cula njeno ime srce mi je preskocilo otkucaj.
" Sta je uradila?" vec panicno sam upitala.
" Pa malo se iznervirala. Vrisnula je..." vise nisam nista cula samo sam ispustila slusalicu i pocela da se obuvam i uzimam potrebne stvari. U prolazu sam videla da Valentin prica na telefon. Samo da je ona dobro.
" Smiri se Milice. Dobro je trenutno spava. Idemo. " rekao je i obuo se.
" Kljucevi od kola gde su ti?" pitala sam zbunjeno.
" Nije u toj bolnici. Mislim da ce ti za ovu trebati portal." on. Ne,ne,ne. Jos je prerano da sazna.

Kleri pov.

Iz sna me bude glasovi. Nisam valjda zaspala na casu. Jao ne.
Cekaj ne nisam zaspala na casu. Sestra mi je bila dala inekciju. Ili je i to bio san. Ahh. Ne znam vise. Mozda bi trebala da otvorim oci. Ili ipak ne. Osetila sam toplu ruku na licu, tacnije na obrazu, kako me mazi. Sad bi trebalo da otvorim oci. Prvih par minuta nisam nista videla od jake svetlosti.
" Probudila see!!! Zovite doktora!!!" sad sam vec znala ko je. Naravno mama panici.
" Mama" rekla sam tiho. Okrenula se prema meni sa blistavim osmehom. Pomazila me je po kosi.
" Nemoj da pricas. Sad ce doci doktor da te pregleda." samo sam klimnula glavom.
Zacula su se vrata i preusmerila sam pogled tamo. Tek tad sam primetila da su u sobi Noa i Valentin. Valentin mi se nasmejao i uzvratila sam mu.
" Pa da vidimo Kleri sta je sa tobom." rekao mi je doktor u ranim pedesetima.
Uzeo je papire koji su bili zakaceni za bolnicki krevet. Gledao ih je i pogledao mamu. Ona je samo spustila glavu.
Doktor je promrmnjao nesto.
" Pa Kleri posto ocigledno Milica ti nije rekla o cemu se radi moracu ja." rekao mi je doktor. Samo sam pogledala u mamu a ona je prebledela. Noa se nakasljao i pitao doktora da li sam dobro.
" Da dobro je. Samo prevelika potrosena kolicina moci za prvi put." nasmejano je gledao u mene. Dobro je dobro samm. Fjuuu. Mozak mi je tek sad shvatio drugi deo recenice. Kako misli moci? Skrivena kamera. Sigurno je to.
U sobi je vladala tisina. Samo se odjednom cuo moj retardirani smeh. Svi su me zbunjeno gledali.
" Ahaha vi... Hahahahahah mis... haha mislite... HAhahahah da... Ahaahaahhah ja... Hajahhaa vama... Ahahahhaha verujem... Ahaahhahaha" suze su mi krenule na oci od smeha.
" Pokusao sam. Ocigledno je. Moras joj pokazati. Sto pre odradis to, ona ce pre shvatiti." okrenuo se pozdravijo Valentina i Nou klimanjem glave, i izasao iz sobe.
" Da i to zavrsimo konacno." mama je rekla ispod glasa i pogledala u Valentina. Samo je klimnuo glavom.
Cekaj. Nisu oni valjda ozbiljni? Ovo je kao neka glupa knjiga u kojoj sam glavni lik ja. Ali, andjeli ne postoje. Ovo nema smisla.

Tako je glup nastavak znamm. Sledeci ce biti bolji (valjda). Ponovo kasnim sa nastavkom.
Ostavite vote i komentare. 😘😘😘