Angel

19

Tesko i neuravnotezeno disem. Gledam u Nou koji i dalje sedi na podu zbog povreda. Ubila sam nekog. Ne mogu da verujem da sam ja ubila nekog. Ali nista nisam uradila. Vracam ceo film u glavi vec nekoliko puta i dalje ne shvatam. Od Margaret i Olija sam bila udanjena jedno cetri metra, sa te daljine nisam mogla nista da uradim.

" Kleri da li si dobro?" upitala me je Kaja kad je stala do mene. Kako moze da me pita da li sam dobro? Da li iko moze da bude dobro ako nekog ubije?

" Stvarno me pitas da li sam dobro," brecnula sam se na nju " kako mogu biti dobro?"

" Joj daj sta dramis. Prvi put ti mozda jeste da ubijes nekoga ali ne i poslednji." rekao mi je Oli. U neverici sam ga gledala. Kako moze tako nesto da mi kaze? Bezosecajan gad!

" Daj pusti je na miru. Ti si bijo sto puta gori od nje. Nemoj me vuci za jezik Olivere." rekla mu je Kaja zajedljivo i otisla kod Noe da mu zaceli rane. Kolko sam shvatila njena sposobnost je lecenje drugih. Verovatno bi se smejala njihovoj svadji da smo u nekoj dugoj situaciji. Duboko sam udahnula i posla ka vraima.

" Hej Kleri gde si krenula?" pitao me je Noa koji je bio izlecen pa je ustao i krenuo prema meni.

" Bicu u svojoj sobi, treba mi vreme da mi se sve slegne od danas." rekla sam mu i pokusala se nasmesiti.

" Kleri ako budes zelela da pricas bicu tu," rekao mi je Noa pa se osvrnuo i pogledao u Kaju i Olija " svi ce mo biti tu." poklonila sam mu sicusan osmeh. Cula sam Olijeo negodvanje. Nisam ni mislila da ce on biti tu da prica sa mnom.

Kad sam dosla u sobu prvo sam otisla da se istusiram, iako sam se tusirala pre nesto vise od pola sata, osecala sam se prljavo. Topao tus pomaze u skoro svim situacijama da se osecas bolje. Obukla sam svoj omiljenu pidzamu, koja je bila kao sorc i majca na bretele, posto je napolju veoma toplo. Na pidzami je bio print sove koja dezi knjigu. Pre nego sto sam legla u krevet uzela sam knjigu sa police koja je bila puna mojih knjga. Sve te knjige sam najmanje sest puta procitala. Jedan veoma pametan covek je rekao da je knjiga izlaz iz naseg sveta, ili nesto slcno tome. Pridrzavam se toga. Za razliku od kupanja knjiga pomaze uvek, barem na kratko ne razmisljas o stvarnosti vec se prevustis svojoj masti i likovima iz knjige. Posle nekog vremena zacula sam kucanje na vretima i viknula da je slobodno. Kad sam videla da je Kaja usla ostavila sam knjigu na nocni stocic. Potapsala sam mesto pore sebe kao znak Kaji da sedne.

" Dosla sam da proverim kako si?" pitala me je sa malim smeskom.

" Ne bas dobro."

" Vidim da si citala, mene to uvek opusti."

" I mene, kad citam razmisljam samo o likovima iz knjige, a stvarnos ostavim po stani."

" Da, cesto je to beg iz stvarnosti svima."

Nekoliko trenutaka je vladala tisina. Kaja je gledala po sobi kao da je prvi put ovde, a meni su nokti postali najzaniljivija stvar na svetu. Kaja se nasmejala pa sam ju pogledala.

" Moram ti nesto reci, ali se zakuni da nikom nikad neces reci." rekla je i pocela se smejati. Njen smeh je i mene nasmejao pa sam joj obecala.

" Oli kad je prvi put ubio nekog bio je toliko uplasen da je poceo plakati kao mala beba." rekla mi je i pocele smo se smejati.

" On da place, da li si sigurna u to?" pitala sam ju kroz smeh

" On je nekad bio mali streber, ali bukvalno. Nosio je one pantalone na peglu, kosulje i cpele. Da si ga samo videla umrla bi od smeha."

" Nema sanse."

" Da ima. Kad je ubio prvi put imao je sesnaest ljutskih godina i jos je bio u streberskom fazonu. Najgore je sto je tu bila devojka koja mu se svidjala i svo njegovo drustvo ukljucujuci i mene. Igrali smo istina izazov i on je dobio izazov da ubje, uradio je on to ali je kasnije poceo da place svi su mu se smejali. Narednih dve ljutske godine su ga zezali da je pickica. Pole nekoliko godina je postao ovo sto je sada."

" U cemu je rezlika izmedju ljutskih i vasih godina?" pitala sam ju posto stalno govori ljdske godine.

" Pa jedna ljudska godina je tri nase, sto znaci ja imam sedamnaest ljudskih a pedeset jednu nasu za dve nedelje cu imati pedesetcetiri." rekla mi je ponosno. Vau! Kaja mi je jos jedno deset minuta pricala o Olinim i po kojem Noinom blamu kad su odjednom njih dvojica upali u sobu.

" Nije lepo ogovarati ljude Katarina." rekao joj je Noa strogo

" Pogotovo kad pricas lazi," rekao joj se Oli i zati pogledao u mene " nisi joj valjda poverovala, to su ciste gluposti."

" Pa sad..." rekla sam i trepnula par puta

" Sad ce mo ti mi ispricati prave price" rekao je Noa i seo na krevet kao i Oli.

Ne pamtim kad sam se poslednji put toliko smejala. Saznala sam mnogo o njih troje. Iz Kajine price sam saznala da je Oli imao devojku koja ga je sutnula, ali Oli ju je tad prekinuo.
Do kasno smo pricali, stvarno mi je trebao ovakav razgovor.

Izvinite zbog gresaka!
Nadam se da vam se svidja nastavak. Kratak je i nista se vazno ne desava, ali zelela sam da postavim "brzo" nastavak.
Ostavite vote i komentare!! ❤❤❤