Angel

17

" Pa Andjele kako ti se cinilo?" pitao me je Noa dok smo isli prena kuci.

" Pa ako se izuzme da mi je prva drugarica u skoli na drugoj strani, i da sam pred svim vaznim ljudima poletela i pala ispred njih." rekla sam i oktenula se prema Noi. " Sasvim uredu" .

Poceo se smejati kao i ja.

" Trebas i ti mene pitati kako mi je bilo. Znas to se zove ljubaznost."

" Kako je tebi bilo?" pitala sam ga cinicno

" Lepo dok me Magnus nije prizvao da te vodim kuci."

" Ne spava mi se sta ce mo raditi?" pitala sam ga

" Ja sam gladan. Idemo sesti u bastu, mozemo tamo i jesti. Posto si i ti predpostavljam gladna."

" Moze. Sta ce mo jesti?"

" Sladoled?"

" Mislila sam da si gladan."

" Pa i jesam. Sladoled se racuna kao hrana. "

" Nisam znala da se to jede kad si gladan ali kako god ti kazes."

" Ti sedi idem ja po sladoled."

" Uredu."

Tek tad sam pogledala oko sebe.
Stajala sam u basti. Lepsu bastu nisam videla u zivotu.
Pored stazice je bilo posadjeno cvece. Nisam bila ljubitelj cveca tako da nisam znala koje je to tacno cvece. Sa moje desne strane nalazila se ograda koja je bila obrasla crvenim i belim ruzama. Primetila sam i da se stazica grana i da ima putic koji vodi duz ograde i oko dva bora. Sa leve strane se nalazilo zadnji deo kuce i terasa, do kojih je takodje vodio putic. Kuca je bila obrasla puzavicom. Na terasici si je visilo cvece. Ispred mene se nalazila letnja kucia( valjda znate na sta mislim) koja je bila obrasla crvenim ruzama. Oko staklenog stola stajao je jedan dvosed i dve fotelje koji su bili od pletenog siplja. Sela sam u jednu fotelju koja je bila veoma udobna.

" I kako ti se cini?" cula sam Noin glas.

" Kao iz sanova je. Ko uopste uredjuje ovu bastu?"

Bila sam stvarno zbunjena posto nikog nikad nisam videla da neko sisa travu, a trava je izgledala sveze osisano.

" Hmmm. Znas Andjele to sto si nadprirodno bice ima neke pogodnosti."

" Da li ces mi dati taj sladoled vec jednom? "

" Hahahaha. Mozda." rekao je i podigao obrvu.

Mrzim kad to ljudi rade. Dobro on nije covek ali ipak mrzim kad to radi.

" A od cega zavisi da li cu dobiti sladoled?"

" Treba mi pomoc oko necega sutra."

" Sta tacno?"

" Moram u kupovinu. Drugu mi je rodjendan i treba nesto da mu kupim."

" Kupovina!! Mislila sam da je veca usluga, ali svejedno i ja bih trebala u kupovinu. "

" Super sutra posle skole idemo."

" Oke. A sada moj sladoled."

" Naravno. "

U tisini smo jeli sladoled.

Stvarno mi je sada trebala tisina i Noa je to znao. Nisam razmisljala o nicemu posebno, jednostavno mi se i mozak pteopteretijo.

Pojela sam sladoled do kraja i shvatila da moram ici spavati ako sutra planiram ustati na vreme za skolu.

" Ja idem da spavam, stvarno sam umorna."