Angel

10

Sta je upravo rekao?
" Mislio sam ti si Andjeo zato sto si dobra i sve." sad vec je  isprepadano je pricao.
" Uredu." progutala sam veliku knedlu.
" Pa kako ti je bilo u skoli?"
" Ok. A kad smo kod skole zamolila bi te da Alison ne pricas  o mojoj mami i meni."
" A pricala si sa njom."
" Jesam i nadam se da necu vise."
" Sto? Ona je super."
" Mozda tebi." videla sam svetla kola. Nemoguce da su mama i Valentin. Treba im jedno cetrdeset i pet minuta.
" Noa. Koliko treba mami i Valentinu da dodju?" pitala sam ga za svaki slucaj.
" Cetrdeset i pet minuta otprilike. Sto?"
" Kola. Vidim kola." rekla sam uspaniceno.
" Sakri se negde. Odma!!!"
" Gde?"  gde da se sakrijem? Ovde nema nicega.
" Lezi."
" Sta? Nema sanse."
" Andjele sta ako je neka budala? I ukrade te, pa te siluje i onda ubije."

Sad sam se vec uplasila. I uradila kako mi je rekao.  Mnogo sam uplasena. Mislim cak da se tresem. Kad dodjem kuci...
Cekaj da li mogu to uopste nazvati kucom? Mislim da mogu. Posto sad tu zivim.
Ali to sad nije bitno. Nego sta sam ono mislila? A da! Kad se vratim kuci ubicu Nou sto mi je napubio glavu glupostima. Ne mora on da ceka jos pola sata da bi neko dosao po njega nego ja. Ko zna koliko budala moze proci jos.

" Andjele da li si jos tu?" cula sam Noin glas. Potpuno sam zaboravila na njega. Upss.
" Jesam." boze naravno da jesam.
" Pa da li su proslakola?" kola? O kakvim on kolima prica?
" Koja kola?"
" Kola zbog kojih lezis na zemlji." a ta kola. Potpuno sam zaboravila na njih.
Okrenula sam glavu da osmotrim sve. I sve je bilo pusto.
" Nema nikakvih kola."
Nastupila je tisina. Cekaj malo. Kako imam signala ovde? Ovde nema nicega.
" Noa." cula sam neke glasove sa druge strane. Malo pre ih nisam cula.
" Goooo!!!!!" cuo se vrisak sa druge strane. Morala sam skloniti telefon sa uveta. Boze probio mi je bubnu opnu. Setila sam se da i dalje lezim pa sam sela. Ne mogu vise da stojim.
Shvatila sam da nema sanse da pricam sa Noom pa sam prekinula. Sta sad da radim? Ahhhh!!!!
Sta bi mogla da radim usred nicega a da me niko ne vidi? Pa verovatno nista.
Tih pola sata su mi bili najdosadniji u zivotu. Cak se toliko ne smorim ni na biologiji. Mislim nije da nemam dobru ocenu, imam cetiri sto je stvarno super, ali taj cas je mnogo dosadann.

Konacno sam videla poznata kola. Ustala sam i pocela mahati ko budala. Kola su stala i mama je istrcala iz kola. Uvukla me je u madvedji zagrljaj.

" Da samo znas koliko sam se, smo se brinuli. Oduzela si mi deset godina zivota." rekla je sa suzama u ocima.
" Jel mogu uci u kola ovde sam se smrznula?" upitala sam je i ona je brzo klimnula glavom. Kad sam usla u kola zapljusnuo me je val topline.
" Kleri mnogo si nas uplasila." rekao je Valentin.
" Znam. Izvinite zbog toga. Ne znam kako ali sam zaspala u autobusu. Vise se nece ponoviti obecavam."
" Naravno da se nece ponoviti. Prebacices se u Noinu skolu. Tako da mozes ici sa njim kuci." staaaa???? Nema sanse!!!! Obecala mi jee!!!!

" Mamaaaa!!!! To nije fer! Obecala si mii!!!"
" Mislila sam da si odgovorna i da mozes sama ici autobusom u skolu. Ali sam ocigledno pogresila."
" Smirite se." rekao je Valentin.
Izvadila sam mp3 i slusalice. Pustila sam od Meghan Trainor
All Bought That Bass. Zarazila sam se tom pesmom. Valjda zato sto nisam cackalica. Mislim nism ni debela ni mrsava, sto bi Mia rekla taman sam.

Osetila sam da auto staje i da me neko drma. Ma daj ponovo sam zaspala.
" Ajde uspavana lepotice budi se." cula sam mamin glas.
" Vidi u blizini nema ni jednog princa sem Noe..." kad sam to cula kao oparena sam izasla iz kola. Cula sam kako se mama smeje. Neznam sta je tu smesno. Kad sam usla u kucu cula sam tv. Verovatno ga Noa nije ugasio. Ma nije me briga. Sad hocu samo da legnem u topli krevet. Krenula sam stepenicama. Ah. Zasto ima ovoliko stepenica. Umorila sam se. Trebace mi sto godina da se popnem. Trenutno me mrzi da disem a kamoli da se penjem do treceg sprata. Kad sam se konacno popela na drugi sprat, setila sam se da su ovde gostinjske sobe. Usla sam u prvu sobu. Soba je bila "obicna". Imala je ogroman bracni krevet. Ormar preko celog zida, radni sto, police za knjige, ogledalo preko celog zida. Stani malo. O moj boze!!! Izgledam uzasno. Odeca mi je prljava i izguzvana od lezanja u prasini. Kosa mi je od prasine i  sva je u cvorovima. Da li sam spomenula koliko volim svoju kosu? Imam najlepsu kosu. Nije da sam uobrazena nego je stvarno tako. Kosa mi nije ravna, ni kovrdzava pri krajevima. Imam mnogooo kose na glavi. Mama kaze da imam kosu ko rep od cetiri persijske macke. Dosta o mojoj kosi.
Ovo znaci da se moram kupati. Neeee.

Kad sam konacno zavrsila sa kupanjem legla sam u krevet. Ne gola zaboga. Nasla sam neciju majcu uredno slozenu na masini pa sam se posluzila. Konacno krevet. Sutra ce biti dug dan treba ce mi da budem odmorna. Moram odgovoriti mamu od ideje da me prebace u Noinu skolu. Mislim ne znam kako sam zaspala u autobusu. U poslednje vreme sam stvarno umorna.

Ujtru su me probudili neki glasovi. Ma daj. Ne mogu ni da se posteno naspavam. Naglo sam se digla iz kreveta i sve mi se zamutilo pred ocima. Mrzim taj osecaj. Tek kad sam ustala shvatila sam da sam samo u majci. Kako cu sad izaci iz sobe? Usla sam u kupatilo u potrazi za nekim komadom odela. Ali nista sem badem mantila. Cekaj pa to je to. Badem mantil. Obula sam ga i izasla iz sobe. Glasovi su se culi sa prvog sprata. Potrcala sam uz stepenice.
Kad sam usla u sobu iz ormara sam izvadila sive farmerke i sivu majcu kratkih rukava na smajlija. Obula sam plitke bele starke i otisla u kupatilo da se sredim. Pod sredim mislim obavim licnu higijenu i stavim labelo sa ukusom visnje. Spakovala sam knjige i krenula na prvi sprat.

Nadam se da vam se svidja. Ovaj nastavak je kao sto sam i obecala duzi. Izvinite sto nisam objavila nastavak pre nisam imala vremena. Ostavite komentare i vote. ❤❤❤