Angel

12

Voznju do moje sad nove skole smo proveli u tisini. Sreca je sto u tu skolu ide Tara. To je devojka koju sam upoznala kad sam bila kod tate. Njoj tamo zivi tetka tako da smo otprilike celo leto provele zajedno. Kad smo vec kod tate moram ga nazvati. Pitacu ga da dodjem kod njega za ovaj vikend. Nisam ni primetila da smo stigli.
Kad sam krenula otvoriti vrata auta da bi izasla zaustavila me je Noina ruka.
" U skoli nemoj da mi se obracas i ne prilazi mom drustvu jel ti jasno?" zbunjeno sam klimnula glavom i izasla iz auta.

Noa pov.

Stvarno mi je zao sto moram da se tako ponasam prema njoj. Mislim cale mi je rekao da ostanem hladan prema njoj. Ne shvatam zasto ona ne zna. Izasao sam iz kola za njom i krenuo prema drustvu.
" Desi brate? Ko ti je ona mala?" pitao me je Mark. Inace moj najbolji drug. Rukovali smo se. Ako se to moze nazvati rukovanjem.
" Klarisa. To je cerka od Milice. Ko je, ali nista posebno." rekao sam smoreno. Pa kad i jeste tako. Imam ja nekog drugu sa kojom bi bio blizak.
" Ajde Noa pocece nam cas." javio se Rajan.
" Od kad je tebi stalo do casova?" pitao sam zbunjeno. Od svih nas on se najmanje interesovao za skolu. Nije da smo ono bas losi djaci. Ja i nisam los uvek sam bio odlican. To se ocekivalo od mene. Moje misli prekinuo je Rajan
" Pa od kad smo dobili novu nastavnicu. Tek je zavrsila fakultet." nisam nista drugo mogao ni ocekivati.
" Idemo, idemo Romeo." rekao je Mark i prebacio mu ruku preko ramena. Krenuo sam sa njima u skolu.

Kleri pov.

Sta sad da radim? Kuda da idem? Onaj debil (izvinite na recniku) me je ostavio samu u nepoznatoj skoli. Stajala sam na po hodnika kao izgobljen slucaj. Svi su me gurkali. Osecaj je bijo toliko jadan.
Iz razmisljanja me je trgnuo tih zenski glas.
" Izvini. Da li ti teba pomoc?" okrenula sam se prema izvoru glasa i ugledala prelepu devojku. Imala je prirodnu plavu kosu i zeleno-plave oci. Na sebi je imala obicne svetlo plave farmerke, belu majcu sa nekim printom i bele starke. Svidja mi se kako izgleda, nije jedna od onih plasticnih barbika.
" Da. Da li bi mogla da mi pokazes gde je odeljenje 2b. Nova sam i ne mogu da se snadjem." rekla sam a ona se nasmesila i klimnula glavom.
" Ja sam Katarina, ali me svi zovu Kaja. "
" Klarisa, ali me svi zovu Kleri."
" Imas cudno ime. "
" Znam. Mama nije zelela da mi da obicno ime."
" To je lepo." rekla je i spustila glavu.
Tek tad sam shvatila sta sam rekla. I pokusala to da popravim to.

"Nije da ti imas obicno ime i da te ja sad znas vredjam. Svidja mi se Katarina. Mislim tvoje ime. Mislim razumes me?" samo sa izdahnula i pustila glavu. Pored sebe sam cula kikotanje koje je prelaslo u gromoglasan ( neznam ni da li ta rec postoji :D) smeh. Morala sam se i ja nasmejati.

" Katarina!!!" neko je vikao iza nas. Kad smo se okrenule zamalo nisam pala u nesvest. Sispred mene je stajao grcki Bog. Ako sam ikad pomislila da je Noa lep, grdno sam se prevarila nije mu ni do kolena.
Kosu i oci je imao iste kao Katarina. Samo mu je kosa pila kraca. Nosijo je crnu majcu sa nekim printom, na kojoj su mu se ocrtavale plocice, malcice uze farmerke, koje su mi dozvolile da vidim savrsene noge i kao slag na tortu crvene patike. Zasto neko mora biti toliko savesen? Njegov glas me je vratio u stvarnost.

" Doneo sam ti kljuceve. Mama kaze da ona i tata imaju vecni sastanak, neznam ni ja. A ja cu biti sa Tarom. Tako da me nece biti do nekih 23:00." brate kakav glas. Tara? Cakaj on ima devojku, ma daj. Tara? Da nije mozda moja Tara?
" Izvini da li mislis na Taru Vasiljev?" pitala sam i on je tek sad prebacijo pogled na mene. Kad me je pogledao oci su mu se rasirile, i vratijo je pogled na Katarinu. Ona je samo slegnula ramenima. Ponovo je pogled preusmerijo na mene.
" Da, na nju mislim. A kako je ti znas?"
" Ona ima tetku koja zivi u ulici mog tate. Da li znas gde mogu da je nadjem za odmor?"
" U dvoristu. Pokazace ti Katarina. A ja sad odoh." mahnuo nam je i otisao.
" Zasto ne znam da imas brata? Pardon. Da se ispravim. Zasto ne znam da imas takvog brata?" upitala sam i nastavile smo put do ucionice.
" Pa mozda zato sto se znamo svega desetak minuta. A i to mi je srednji brat, ako te vec zanima. Imam ih petoricu." staaa??? Kako izdrzava?
" Cekaj, cekaj. I svi zivite u istoj kuci?"
" Pa da sem Toma. On zivi sa zenom i detetom u Americi. Ali dolazi za letnji raspust i praznike."
" Pa da li mogu dobiti imena sve brace?"
" Naravno. Pa ovako prvi je Toma, on je najstariji, i ima dvadeset sest godina. Zatim Zak, on ima dvadeset tri i ima zenu. Zatim Oli, njega si sad upoznala, on ima 18 godina. Onda idem ja od 16 godina. Pa Niko od 10 godina i mali Marko od godinu dana." brate sta ih je.
" Tvoj red." iskezila mi se.
" Pa ja sam bila jedinica, ali se mama onda odlucila da zivi sa svojim deckom i sad imam kao polu brata. On ide u ovu skolu. Ne znam da li ga znas, zove se Noa. "
" Kako je lepo kad ljudi ne mogu da prestanu pricati o tebi." cuo se meni dobro poznati glas.
" Sta hoces?" sad vec iznervirano sam upitala.
" Tvoju drugaricu, ali si je ocigledno ti vec zarobila. Pa nista onda Katarina vidimo se na odmoru." rekao je i otisao.
" Trebale di da udjemo u ucionicu." pokusala je skrenuti sa teme.
" Pod jedan ne skreci sa teme, pod dva kako znas mog polu brata?, pod tri da li ste zajedno?, pod cetiri kako mislis da udjemo?"
" Pod jedan ne skrecem sa teme nego je zvonilo, pod dva on ide u ovu skolu i logicno da ga znam, pod tri samo smo jednom izasli, pod cetiri idemo u isti razred." rekla je. U redu sa vec neke stvari imaju smisla.
" Devojke budite ljubazne i udjite u ucijonicu." javio se treci glas. Kaja je kao oparena klimnula glavom i odgovorila. Kad sam se okrenula iza mene je stajala ocigledno nastavnica ili ti nasa razredna. Pruzila sam joj ruku i predstavila se.
" Ja sam Klarisa Vilijam Termopolis. I nova sam ucenica." ona je kao da sam joj rekla da sam kraljica poskocila i uvela me sa sobom u razred.
Svi pogledi su bili upereni u mene.
" Pa imamo novu ucenicu. Pa da li bi se predstavila i rekla nesto o sebi?" upitala je i pogledala u mene.
" Da naravno. Zovem se Klarisa Vilijam Termopolis. Nadimak mi je Kleri. Zivim sa mamom, njenim deckom i njegovim sinom i cerkom. Pa to je to." rekla sam i preskla pogledom preko ucionice.
" Srednje ime ti je Vilijam?" upital je jedna devojka i svi su se poceli smejati.
" Ne nego prezime." uzvratila sam joj drsko.
" A Termopolis?" pravila se pametna. Vidim da se necemo lepo slagati.
" Prezime." jaoj majko sto je glupa.
" Ne mozes da imas dva prezimena." rekla je drsko. To je verovatno ovde kraljica razreda. Mrzim ovakve devojke. Misle da su centar sveta. Sad me je vec iznervirala.
" Naravno da mogu. Jedno je mamino prezime, a drugo tatino." zaderala sam se na nju. Samo sam cula lomnjavu, vriskove i zatim je sve postalo crno.

Izvinite sto dugo nije bilo nastavaka. Stvarno, stvarno mi je zao. 😖😖😖😖
Izvinite zbog gresaka. Nadam se da vam se svidja tok radnje. Da li vam se svidja Noina perspektiva? Da li zelite da pisem u jos par razlicitih perspektiva? Ovo je do sada najduzi nastavak.
Ostavite vote i komentare.
Ljubim vas!!!😘😘😘😘