Dečko s treninga

Poglavlje 2.

Lara

"Dušo,probudi se,moraš u školu."

Začujem mamu koja me budi za školu svako jutro zato jer definitivno nisam jutarnji tip i treba mi vremena da se ustanem.Kada kažem vremena,naravno,mislim pola sata.
Joj živote što mi to radiš,sama za sebe sam promumljala i ustala se.Lijenim koracima sam krenula prema kupaonici koja se nalazi par koraka od mog kreveta što mi apsolutno odgovara zato jer jednostavno mi se ne da rano ujutro prehodati pet kilometara da dođem do pišljive kupaonice.Čim zakoračim u kupaonicu,na velikom ogledalu koje se prostiralo od zida do zida,vidim umornu sedamnaestogodišnjakinju sa raščupanom pepelasto plavom kosom i umornim plavim očima.Realno,izgledam kao strašilo u polju kukuruza.Malo protrljam oči i rastegnem se pa odem do lavaboa.Potom uzmem vrlo djetinjastu četkicu za zube na nilske konje i na nju stavim pastu za zube s okusom mente.Operem zube i umijem se,jer što bi drugo s tim radila.Nabrzinu na oči stavim tuš i malo maskare,nema teorije da se za školu šminkam.Obučem kratke tregerice i zelenu majicu kratkih rukava te platnene bijele tenisice zato jer je vani blago rečeno pakao.Na oči stavim još sunčane naočale.
Uzmem torbu u kojoj sam si knjige stavila još jučer i sa stola pokupim mobitel gledajući koliko ima sati.Došavši do kraja hodnika,sjetila sam se da nisam slušalice uzela.Uzmem slušalice,te se strčim niz stepenice i uskoro se nađem izvan kuće sa tostom u ustima pridržavajući ga dok na leđa stavljam torbu.Krenuvši prema školi laganim koracima za petnaestak minuta se nađem pred ogromnom zgradom te uđem unutra kroz velika vrata i čim provirim unutra,čujem pozdrave od onih koje znam i ne znam.Pa,recimo da sam popularna samo zbog novca,no ne obazirem se na to.Na vrhu stepenica vidim svoju najbolju prijateljicu i ona potrči prema meni niz stepenice,skoro se razbivši.Čim je sišla bez ozljeda,dotrčala je do mene i počele smo skakati od sreće i grliti se.Razlog je taj što za tjedan dana XXXTentacion dolazi kod nas u grad i nas dvije ćemo biti tamo.

"Ledo,šta imaš prvi sat?",upitam ju kada se napokon smirimo i krenemo velikim hodnikom do učionica.

"Latinski.",kaže i preokrene očima.

"Ja zapravo nemam pojma.Pričekaj da pogledam.",kažem i stanemo jedna naspram druge dok ja preturam po torbi.

Napokon nađem papirić i veselo uzviknem 'imam ga!'Pogledam u papirić i vidim da prvi sat imam latinski kao i ona.Ubrzo shvatimo kako samo latinski danas imamo zajedno pa krenemo lijeno prema učionici.Nakon par minuta sjednemo u svoje klupe i Leda i ja počnemo pričati o zgodnim dečkima iz razreda.Zgodni jesu,kreteni su također,no šta im se može?
Pričale bi nas dvije vjerojatno i dva sata još,samo da nastavnik latinskog nije ušao u učionicu.Prosijedi i već stariji gospodin Rajić počeo je pisati po ploči.I boom,krenuo je dosadan dan kao i svaki drugi.Tako smo se nakon dugog i iznimno dosadnog sata latinskog Leda i ja morale pozdraviti.Krenula sam prema učionici matematike i došavši do nje,ušla sam i sjela u zadnju klupuJedina svijetla točka ovog tjedna je ta što imam trening uskoro kojega nije bilo dosta dugo zbog odsutnosti trenera.Jako se veselim treninzima i počela se širiti novost da ćemo uskoro na turnir u Berlin.Duboko se nadam da je to istina zato jer je Berlin prejeben grad,pogotovo sa Ledom.Iz podužeg razmišljanja o tome danu kada smo se nas dvije upoznale,trgnulo me zvono koje se uvijek preglasno čuje zbog blizine učionici.Ustavši  iz klupe,krenem na idući sat.I tako sam se cijeli dan samo ustajala,sjedala,išla vamo-tamo kako bih došla do predmetne učionice.Živa dosada.No,sa Ledom sam se dogovorila da idemo zajedno kući i trenutno pričamo o neobaveznim stvarima kada se začuje moj mobitel.Izvadim ga iz tregerica i vidim da je X-ov fanpage objavio da X ima Meet and greet na koji mogu doći svi sa VIP kartama.
Bome ćemo moći i nas dvije i to će biti najbolji dan na svijetu.