Otrov I Lek✅- (Skraćena Verzija)

Ostavi me

AMY

-Candy, Mery, upoznajte mog doktora! Obraćam im se i sve ovo počinje da mi bude smešno. 

-Brett, drago mi je, reče i pruži im ruku.

Mery se smejala i pozdravila ga, dok je Candy nesigurno pružila ruku, čas gledajući u njega, čas u mene.

-Šališ se srećo, zar ne? Mislim, jedan dan je vozač-manijak, drugi dan obezbeđenje kluba, a danas je doktor ? A onda krene da se osvrće po sobi.

-Ne razumem? Srećo, jesu li tebe doveli u bolnicu ili u ludnicu?

Brett i ja prasnusmo istovremeno u smeh.

-Ne Candy, ja sam zaista doktor. Hirurg tačnije i ovo je moja bolnica, mada povremeno ume da zaliči i na ludnicu.

Dok ga je Candy i dalje zbunjeno gledala, meni zazvoni telefon.

Pogledam i vidim Stacyno ime na ekranu, pa prebledim.

-Samo mi je još ovo trebalo!

-Ko je? Upita me Mary.

-Stacy! Vlasnica galerije. Poludeće kad sazna za nezgodu, ako već nije saznala. Zbog mene će kasniti otvaranje Dwaynovog lokala, a to će biti veliki minus za mene i za nju. Dobiću otkaz sigurno, počeh da paničim. Telefon nije prestajao da zvoni, a ja nisam imala hrabrosti da se javim.

-Ohhh, ne brini dušo, srediće se sve. Sa glasom utehe me ohrabri Candy.

Pogledam i vidim da je Brett nešto zamišljen.

-Brett, ne bih da budem neljubazna, ali da li bi želeo da me ostaviš nasamo sa devojkama?

-Naravno! Za danas je gotovo sa poslom. Samo sam usput svratio da te obiđem.

Laganim korakom prišao je mom krevetu, pa se polako spustio i poljubio me u obraz.

Zaboravila sam da dišem.

-Vidimo se sutra i ne brini paziće na tebe ako ti nešto bude zatrebalo u toku noći.

Od nekud nađoh snagu da bar klimnem glavom.

Pozdravio se sa devojkama i još se jednom na vratima zaustavio, okrenuo, namignuo pa otišao.

Sve tri smo stajale kao ukopane.

-Znaš Amy, možda on i nije tako loš... Napokon reče Mary i dalje gledajući u vrata.

Candy se naglo okrenu pa reče: "Daleko je on od lošeg. A ti si se mala upecala!"

-Molim, ne... On je samo... Ok zgodan je i lep, ali... Ne, takve treba zaobići na kilometar.

-Pa nešto ti se ne da, da ga zaobiđeš... Po svemu sudeći. Nastavila je Candy.

Ništa nisam rekla, ali me obuze neki osećaj radosti na tu činjenicu.

Nakon što sam im do detalja ispričala šta se sve dogodilo, namerno preskačući onaj deo sa poljupcem, devojke su otišle i obećale da će me i sutra posetiti. Zamolila sam sestre da mi ugase svetlo u sobi, pa sklopila oči. Sa blagim osmehom na licu tonula sam u san, dok su mi se pred očima nizale slike njegovog osmeha, usana... A onda mi na um pade Stacy i sva se stresoh.

BRETT

San mi nije dolazio na oči. Događaji od prethodnog dana mi nisu izlazili iz glave. Ono što me je najviše mučilo je njena briga i strah od gubitka posla. Morala je svakako da miruje neko vreme, ali samim tim što sam je zadržao u bolnici, delovalo je mnogo strašnije nego što jeste. Morao sam nešto da učinim povodom toga i iskupim se, ali nisam znao u kojoj galeriji radi a ne bi mi rekla ni da je pitam.