Otrov I Lek✅- (Skraćena Verzija)

"Nada Poslednja Umire"

Uskoro će biti tri godine od kada je otišla. Tri godine od kako sam izgubljen, zatrovan, uništen.

Prvih par meseci tražio sam je kao lud. Nisam imao mira ni danju ni noću. Pretvorio sam se u avet. Nisam mario ni za šta, samo da je nađem. Da joj kažem sve, da joj objasnim, da mi objasni... Samo da se vrati. Plašio sam se svakog novog dana bez nje. Sticao sam utisak da je sa svakim novim minutom koji je odmicao, bila sve dalje i dalje od mene. Angažovao sam ljude na sve strane, ali nije vredelo, nje nigde nije bilo. Informacije koje sam imao da im ponudim im ništa nisu značile. Na kraju sam odustao, ali nikada nisam prestao da se nadam da će se jednom pojaviti.   

Tražio sam i Stiva, ali i njega kao da je zemlja progutala. 

Kao da su oboje isparili i to je u meni svakim novim danom budilo sve veće sumnje, da je moj otac u pravu.

Očaj, sumnja, bol koja mi se prožimala grudima svaki put kada bih se setio nje, vremenom je od mene napravila drugog čoveka. Moj odraz u ogledalu me je sve više podsećao na lik mog oca. Namršten, mrzovoljan, grub kakav je i on sam bio. Od kada sebe upoređujem sa njim, počeo sam o nečemu da razmišljam. Majku nisam stigao, a oca nisam želeo da pitam.. Pitam se, zašto mu nije odmah rekla za mene? Šta se to njima dogodilo? Da li je ona otišla od njega? Da li je on nju ostavio? Da li je on nju oterao? Odgovor na to nisam imao. Isto kao što nisam znao jesam li ja oterao Amy, ili me je ona ostavila. I jedno i drugo, bilo je istina.

Uspomene su sve što sam imao od nje. 

Leslie je održavala atelje, koji sam napravio za nju i u kom' je ostalo još nešto njenih slika. Tu sam često voleo da boravim. Tu mi je bila najbliže. Gledajući njene slike video sam nju.

Od oca sam preuzeo par poslova kao i vođenje kluba. Njemu je to bila utešna nagrada za otkazano venčanje, da ga sin bar u nečemu sledi. A mene... Mene je taj klub podsećao na nju.
Soba u kojoj sam je prvi put imao, pretvorio sam u svoju kancelariju. Često sam sedeo za svojim radnim stolom gledajući na taj dvosed na kome se sve desilo. Činilo mi se, da opet pod prstima osećam kako drhti od požude. Opet na svom licu osećam njen topao dah i kako mi pod prstima klizi njena svilenkasta kosa... 

Mogao sam da je zamislim, dok sedim za šankom i gledam ka podijumu za igru.
Žmurim i vidim je. Tu je. Smeje se. Grli me. Voli. 

Bila je tu u svakoj mojoj pori, a opet nigde.

Jedina svetla tačka u mom životu, posle nje,  bila mi je Lisa.

Samo sam zs nju čuvao sve svoje osmehe, samo sam za nju čuvao svu onu nežnost koja je ostala u meni, samo mi je ona grejala dušu.

-Zdravo B, Lisa uleće u moj stan. Trči ka meni, šireći svoje ručice. Njen osmeh me toliko podseća na Billa. Njegova je mala kopija, što me neizmerno raduje. Od njenog rođenja, molio sam se da ne nasledi Barbarinu narav. Srećom, Barbaru njeno vaspitanje i nije puno interesovalo, pa se na nju nije ugledala.

-Hej dušice, grlim je jako i punim se pozitivnom energijom, kojom ovo dete zrači.

-Zdravo Brett, začujem i Barbarin iritantni glas.

-Zdravo, odgovorim kratko.

-Lisine stvari su kod Leslie. Neće me biti u gradu ceo vikend. Možda i neki dan duže, ako Gavin bude želeo da još malo uživamo.

Smeška se dok to izgovara, tražeći bilo kakav znak ljubomore sa moje strane, ali mene prosto nije briga. Gavin je bio njen novi ulov, nakon što je shvatila da će joj mladost proći, bude li čekala mene. Nadao sam se da će je Gavin zadržati zauvek, samo da Lisu ostavi meni.

- Nema problema, nas dvoje planiramo da se lepo zabavimo. Dok to govorim, okrećem se ka Lisi i srce mi je puno kada vidim da se i ona raduje vikendu koji je pred nama.

-Onda... Ostavljam vas… Govori neodlučno.

-Vidimo se, govorim joj i ne gledam je, dok sa Lisom izvodim neku našu igru rukama.

Stoji još koji trena, a kada shvati da je suvišna, okrenu se i ljutito ode. Znam da se još uvek potajno nada, kao i moj otac.

-Uh napokon, reče Lisa i i zavali se u moju fotelju.

-Zar je toliko naporna ?

-Još pitaš! Sve vreme govori: "Gavin, Gavin , Gavin..." Lisa pravi neke smešne grimase dok imitira Barbaru, a imitaciju završi zgroženom facom.

Ja joj se samo nasmejem.

-Tebi je smešno, ali meni nije. Moja plesna grupa ide na takmičenje sledeće nedelje u Majami, ali ona ne želi da me vodi jer... Gavin ovo, Gavin ono. A obavezan je jedan od odraslih da pođe uz svaku od nas.

Dureći se, prekršta ruke na grudi.

-Želiš li da ja razgovaram sa njom?

Posmatra me koji tren, vidim da smišlja nešto.

-Ne... Ne želim da idem sa njom. Hoću da me ti vodiš! 

-Jaaa??? Širim oči u neverici.

-Molim te B, molim te, molim teee…! 

-Lisa...  Balet,deca, žene... Gde ti tu vidiš mene? 

-Ne moramo da idemo sa njima. Mi možemo sami, pa me samo vodi na probe i takmičenje.

-Znaš za nekog ko ima 6 godina…

-Sedam, ispravi me. 

-Uskoro sedam. Dakle, za nekoga ko će uskoro napuniti 7 godina, mozak ti zaista brzo radi.

-Da li to znači da pristaješ, skoči sa stolice sklapajući ruke i široko se osmehujući.

-Ne obećavam ti. Zaista moram prvo da razgovaram sa tvojom majkom.

-Oooooooo, durila se opet.

-Hajde idemo da kupimo poklon za Benovo i Candyno venčanje,pružam joj ruku da krene.

Ne mogu da dočekam jutro, možda će se pojaviti.

-----------------------------------------

Bilo je potrebno dosta vremena da Candy i Ben izglade odnos koji su generalno pokvarili, jer je Bent štitio mene. Mislio je, kao i ja, da će sve doći na svoje bez ikakvih komplikacija. Osećao sam deo krivice zbog toga dugo. Danas dok ih gledam, srećan sam zbog njih, srećan sam što su uspeli… Daleko dogurali, za razliku od nas dvoje.

Sedim na čelu stola, kao njihov  kum. Znam da mi Candy nikada u potpunosti nije oprostila, ali je imala poštovanja prema meni, zbog Bena. Nikada ni meni, a ni Benu nije otkrila da li se ikada više videla ili čula sa  Amy. Nije bilo šanse da nam kaže. Svaki put kada bi se započela ta tema, izbegavala bi je ili negirala da je u kontaktu sa njom.

Pogled ne skidam sa vrata. Od dana kada sam saznao da će se Ben i Candy venčati nisam mogao da spavam. Nadao sam se da će se danas vratiti, pojaviti ovde.

Gledajući upravo venčani par i buduće roditelje, po prvi put se zapitam kako bi izgledalo da je ostala. Da li bismo se nekada i mi ovako radovali, planirali porodicu? Zamišljam kako stoji pored mene, obučena u belo. Zamišljam kako mi se zaklinje na večnu ljubav i kako je moja. Zamišljam kako smo srećni, daleko od svih… Amy, koliko je sve moglo da bude drugačije, samo da te nisam napustio… Samo da meni nisi napustila…

Dan je polako odmicao, ali nje nije bilo. Moja poslednja nada umire. Mirim se sa istinom.

-Nikada je više neću videti.