Otrov I Lek✅- (Skraćena Verzija)

Ostavljena

Čuvši njegovu pretnju, zaledim se u trenutku.

-Šta to treba da znači? Namrštim se.

-Polazi!
Naredi i povuče me za sobom, uhvativši me za nadlakticu. Istog  se trena ukopam i istrgnem ruku iz njegovog stiska.

-Stani! Ne idem ja nikudu!!!
Vičem na njega pa ga odgurnem malo, ne bih li sebi napravila mesta da prođem. Istog časa me povuče sebi na grudi, gledajući me u oči poput besnog psa.

-Možeš da biraš… Da kreneš sa mnom svojevoljno ili da ti ja u tome pomognem.

-Nisam sa tobom došla i sa tobom ne odlazim, odgovaram mu hladno.
Po njegovom pogledu bih već rekla da preterujem, ali se ne dam.

-Sama si birala.
Hvata me za struk i prebacuje preko ramena, pa krene slabo osvetljenim hodnikom.

-U redu! U redu! Spusti me! Sama ću, udaram ga po leđima.

Spušta me na pod, pa obe ruke nasloni na zid pored moje glave.

-Zašto sa tobom sve uvek mora na teži način, pita me.

-Nisam ja kriva što si ti navikao na lake žene.

U polumraku nazirem njegov ironični osmeh. U tren, silovito mi napada usne. Alkohol mi daje hrabrost, ali mi u ovoj situaciji ne pomaže, jer zaboravljam sve razloge svoje ljutnje, sve razloge zbog kojih sam večeras ovde i sve ono što sam želela da postignem.
Uživam u ovim poljupcima, iako sam svesna da će uskoro nastati haos i da će pasti teške reči i sa moje i sa njegove strane.

Leđima sam naslonjena na zid. Jednom rukom me privija k’sebi, dok me drugom drži za bok. Grubo zavlači ruku pod moju haljinu, do ruba mojih gaćica. Stežem ga jako, držeći se za njegova ramena. Prstima klizne u mene. Ne znam osećam li više zadovoljstvo ili očaj, što sam toliko nemoćna u njegovim rukama. Zastenjem glasno, a on me istog trena pusti i udalji se od mene. Njegovim mi pogled uteruje strah u kosti. Šakom naglo udari u zid, pa me opet povuče za sobom.

-Kuda me vodiš? Moje stvari su za stolom, govorim mu.

-Tvoje stvari su u mojim kolima, kaže mi dok otvara vrata sporednog ulaza.

-Kreten… Promrljam za sebe.

Otvara mi vrata svog automobila.

-Ulazi!

Sada se već bojim. Nisam očekivala ovoliki gnev.

Put do njegove kuće je protekao u tišini, koja je slutila na zatišje pred buru.

Ako sam i pomislila da ću moći da pobegnem u neku od soba po ulasku u kuću, grdno sam se prevarila, jer sam sa prvim korakom u kuću bila naglo okrenuta ka njemu. Gledam ga u oči i više uopšte nisam sigurna  da li je moj plan bio pametan. Drži me za obe ruke i gura ka dnevnom boravku.

-Ovo sam Amy zaslužio? Prvi put te ostavim samu i ti šta uradiš? Odeš u klub i to klub mog oca, da bi bila sa bivšim.

-To nije tačno, pokušavam da se odbranim.

Jednom rukom nervozno prolazi kroz kosu, dok me drugom rukom i dalje drži.

- Zašto si to morala da uradiš? Imao sam puno poverenje u tebe. Ubeđuješ me da te Stiv ne interesuje, a onda prvom prilikom odeš njemu i to tako odevena, da mu sve bude na dohvat ruke.

U šoku širom otvorim oči i usta, pa brzim korakom krećem ka trpezariji, dok me on prati u stopu.

Sto je još uvek postavljen, onako sa ukusom i elegancijom, sveća je dogorela, a muzika se i dalje vrti. Svud se osećao miris hrane, koju sam sa uživanjem spremila za njega… Za nas. Zastajem kraj stola, pa uzimam slike i pogledam ga. Brzo i kratko dišem dok pokušavam da dođem do vazduha i glasa, jer me grlo peče od boli koju osećam u grudima… Gledam u slike, pa u njega. Trudim se da kontrolišem bes koju osećam, pa rukama brišem suze koje ne mogu da zaustavim.