Otrov I Lek✅- (Skraćena Verzija)

Željna

Dok Stiv odlazi ljutito, uz gromoglasno treskanje vratima i škripom guma ispred kuće, Amy je i dalje u mom zagrljaju. Nije joj svejedno, bez obzira na hladan stav koji je imala pred njim. Kroz glavu mi prolaze njihove reči.
Znaju se čitav život. Sanjala je sa njim zajednički život. Bez obzira što ju je izneverio, sada je rešen da je vrati sebi. Moje, inače male šanse da je zadržim, odjednom su postale još mizernije.
Polako je odvajam od sebe, ne bih li dobio bilo kakav utešni znak, ali ona ne želi da me pogleda.
-Jesi li dobro?
Klima glavom i kreće ka stepeništu.
-Amy! Pozovem je i ona stane, ali se ne okreće.
-Zar ne misliš da bi trebalo da razgovaramo?
-O čemu, pita me hladno.
-O ovome što se upravo dogodilo, odgovaram iznervirano.
-Zašto? Čuo si sve što je imalo da se kaže.
-A jesam li čuo tvoje mišljenje o njegovom pojavljivanju i navaljivanju da mu se vratiš, koje će očigledno da se nastavi. Mogu li da znam na čemu sam?
-Mhm… To je tvoj problem sada? Dok se okreće i spušta niz stepenice, prilazi mi i u očima vidim onu davnu hladnoću u očima. Hladnoću, koju sam mislio da sam izbrisao, a za koju sada znam odakle potiče.
-Da vidimo… Zamišljeno gleda u plafon.
-Koliko dugo znaš za mene i Stiva? Pogled spušta na sat.

-Upravo sam saznao.

-Upravo si saznao?! I već paničiš Brett? Već si očajan i nestrpljiv? Stoga, dobrodošao u moj svet, jer je meni tako sa tobom već mesecima.
Sasuvši mi istinu u lice, odjuri stepenicama, a mene ostavi da se davim u svojim nemirima.

AMY

Ako sam mislila da sam do sad bila u haosu, ne znam kako tek sada ovo da nazovem. Ne mogu da lažem da me Stivova pojava nije dotakla. Nije da mi kolena nisu zaklecala i ruke se zatresle. Ne znam šta se sa njim u međuvremenu dogodilo, ali izgledao je muževnije i privlačnije nego što ga pamtim. Način na koji me je gledao, činio me je nervoznom. Sve je to bio momenat iznenađenja, što baš njega vidim tu. Njega - zbog kojeg sam otišla. Njega - koga sam zaboravila. Već u nerednom trenutku, slike su krenule da se ređaju pred očima.  Stiv i ja kao deca, Stiv i ja kao prijatelji, Stiv i ja kao par, Stiv i ja prvi put… Ali poslednja slika, slika njega i Crnokose me je pogodila poput šamara, a reči su odzvanjale u glavi: Ona je ono što mi treba.

Tada sam začula Brettov glas koji me doziva i tek tada sam postala svesna i njega u istoj prostoriji. Znala sam da neće ostati samo na tome da se Stiv i ja znamo oduvek, ali videvši Stivovo umišljeno lice, probudilo je aždaju u meni. Aždaju, željnu da ga sažvaće i ispljune. Mislila sam da će ga to uvrediti, oterati… Umesto toga, obećao je da neće odustati, uputivši pretnje Brettu da će paziti na mene. Baš licemerno od njega. Tako besna, svoju bes sam iskalila na Brettu i sada se grizem zbog toga.

Silazim pokunjeno i nađem ga sa čašom viskija kako stoji kraj prozora. Napolju je kiša lila kao iz kabla. Godila je oluji koja se dešavala nama. Vidim da je uznemiren i iznerviran. Priđem mu polako. Ne prekidam kontak očima, iako me njegov ljutit pogled mrvi. Došavši do njega, uzimam mu čašu iz ruku i odlažem na  komodu pored prozora. Taj moj potez on isprati ispitivačkim pogledom. Priđem mu bliže, pa ruke obavijem oko njegovog vrata. Nemam hrabrosti da ga pogledam u oči, pa mu gledam u usne.

-Žao mi je. Preterala sam. Bila sam iznervirana…

On ćuti.

-Možemo li da se pomirimo?

Odgovora nema i polako postajem nesigurna, a krivica mi jače stisnu grudi.

-Pogledaj me, kaže ozbiljno.

Pomalo uplašeno, podignem pogled ka njemu.

-Da li ga još voliš?

Istog trena spustim ruke i udaljim se korak od njega.

-Ne, zar ti to nije bilo evidentno?!

On napravi korak ka meni, a ja odmah korak u nazad.

-Evidentno je bilo da si zanemela i kao hipnotisana gledala u njega, kao da me nije bilo tu sa vama.

-Ti si lud, pio si. Šta ti pada napamet? Bila sam iznenađena i to je sve.

I dalje koračam unazad, dok on korača ka meni.

-Nisam pijan Amy, ali počinjem da ludim. Želim da znam na čemu sam sada.

-Brett, zar ti ne govori dovoljno to što sam ostala?

-Nee, to što si ostala mi govori dosta toga… Ali, brinem hoćeš li ostati sada, kada je on tu? Mogla bi da rešiš i kreneš sa njim, da bi ostvarili sve ono što ste davno sanjali. Sve ti je sada na dohvat ruke. Dok sa mnom rizikuješ Amy. Ne poznaješ me toliko. Patiš zbog mene, sa mnom ti je sve nesigurno...

Sve vreme korača ka meni. Svakim njegovim korakom ka meni, povlačim se unazad i najzad bivam zarobljena uza zid.

Dolazi do mene i svoje čelo naslanja na moje, dok mi rukama sklanja kosu sa lica.

-Ne vidim razlog zašto bi i dalje bila ovde… Sa mnom...?

Pogledam to more očaja u njegovim očima, pa teško progutam knedlu.

-Zato što te volim Brett. Onako kako njega nikada nisam volela. Nisam znala šta je ljubav, šta je strast, dok nisam tebe srela. Možda kratko, ali poznaješ me bolje od njega. Znaš sve moje navike, moje želje, moje potrebe. Da li je to malo?

Samo me je toplo pogledao, milujući moje lice rukama, a onda se obrušio na moje usne brzinom munje koje su sevale napolju.

**********************************

Budi me vreo Brettov dah na vratu. Ležim na stomaku, dok me on celom svojom težinom pritiska na krevet.

-Brett, ugušićeš me… Jedva govorim.

Podiže se na laktove, pa nastavlja da niže svoje poljupce nežne poput pera, niz moja ramena. Zna da me tako svaki put razoružava.

-Želim da spavam, pretvaram se da sam nezainteresovana.

-Sigurno? Pita me i zubima okrzne moju ušnu resicu. Još jedan vlažan poljubac, tik ispod uveta i glas me izdaje… Zastenjem jako.

-Još uvek želiš da spavaš, pita me kroz smeh.

-Da, ja obožavam da spavam, nastavljam po svom.

-A ovo? Jednu ruku mi zavlači pod stomak, klizeći do mog međunožja. Pokušavam da ga zaustavim, ali moje ruke bivaju zarobljene njegovom slobodnom rukom. Prstom me lagano razdvoji i mahinalno podižem guzu ka njemu. Prstima nastavlja da me miluje, dok se ja uvijam pod njim od zadovoljstva.

Naglo povlači ruku i ustaje sa kreveta. Sva zadihana i oznojena podižem glavu, sklanjajući kosu sa lica.

Zbunjeno gledam u njega dok se oblači i ceri mi se.

Podignem mrzovoljno obrvu. Prilazi mi i požudno me ljubi, pa ponovo izgubim razum.

-Moram da idem sa Benom na put. Neću bitu tu za vikend. Idemo da proverimo nešto što mi je Stiv rekao. Rukom opet stisne nabor i ja sva zadrhtim.
-Ovim ti dajem povod da misliš na mene dok se ne vratim.
Krene da ustane, a ja ga od očaja jako ugrizem za usnu.

-I tebe će to podsećati na mene.

Poljubi me još jednom pa ode, ostavivši me da gorim u neizdrživoj želji za njim.