Otrov I Lek✅- (Skraćena Verzija)

Trag

Juče smo Lisa i ja doleteli u Majami. U prvi mah je i Barbara želela da krene sa nama, ali pošto “dragi” Gavin to nije odobrio, došli smo sami.

Grad je predivan, pravi raj na zemlji. Odiše luksuzom kuda god da kreneš. Magični grad, uvek obasjan suncem. Pregršt savršenih plaža i nasmejanih ljudi.

Čekam Lisu da završi sa probom, pa onda idemo u obilzak grada.

-Brettt? Čujem Lisin glas. Podignem glavu i ugledam njeno radosno lice.

-Hej malena, je li gotovo za danas?

-Da... Bilo je sjajno. Mnogo ti hvala što si me doveo ovde. 

-Sve za tebe curice. Jesi li gladna ?

-Jaaaakooo! 

-Šta želiš?

-Krofnu punjenu kremom... Mnogo krema! 

-Lisa to nije hrana na koju sam mislio.

-Ali to je ono što bih sada volela da pojedem. Istrošila sam svu energiju.

Odmahujem glavom.

-Ko sa tobom izlazi na kraj?

-Samo ti B, samo ti…

Uzimam njenu malenu ruku u svoju i krećemo.

Nakon dve krofne, čokoladnog mleka i sladoleda, gledao sam je sa strepnjom u kakvo će se čudovište pretvoriti od toliko unetog šećera.

I zaista, bila je neumorna.

-Plišane igračke!!!

Lisa radosno skakuće i pokazuje rukom na radnju preko puta nas.

-Možeš dobiti nešto iz te radnje, ako sutra budeš najbolja tamo! Šalim se sa njom.

-Hmm.. B, to se podrazumeva, pravi se važna.

-Onda sutra, govorim joj izmoren od tolike šetnje. 

-Onda danas. Danas ću izabrati, pa ako zaslužim, sutra dolazimo i kupujemo.

-U redu. U redu. Ova radnja i kraj, ne teraj me da zažalim zbog ovoga.

Dok prelazimo ulicu, pažnju mi privlači galerija pored same prodavnice igračaka.

Kao i uvek, podseti me na Amy.

Prolazeći kraj galerije, pogled mi zastane na jednoj slici koju sam ugledao.

Lisa je nestrpljiva i odvlači me dalje, do svog željenog cilja. Razgledala je igračke i mogla je da mi zatraži bilo šta, sa svime bih se složio, jer mi je i dalje u mislima bila ta slika. Toliko je podsećala na sliku koju je Amy meni naslikala. Po izlasku iz pordavnice i rezervacije ko zna čega što je Lisa izabrala, ja opet zastajem kraj izloga galerije.

-Voliš slike B?

Začuđeno je pogledam.

-Valjda. Volim valjda... Ne znam…

-Ima li to veze sa “prokletom slikarkom”?

-Lisaaa!!! Kako se to izražavaš?! Zaprepašćeno je gledam.

-Izvini B, mama i deda su rekli da je sve išlo po planu dok se nije pojavila “prokleta slikarka”.

-To su rekli? Šta to tačno?

-Ne znam samo sam to čula, a onda su me oterali da se igram negde drugde.

Iznervira me jako  to što čujem.

-Želiš li da uđemo, pita me Lisa.

Zastanem za trenutak. Neodlučan sam. To je ipak samo moja pusta  želja da je ona tu negde.