Na rubu ludila

5

Irina

- Sebastiane, ne želim da te uvredim ali zar nije pravilo kompanije bez bliskosti među radnicima? – hladno me je pozvao na sastnak a čak mi se i ne dopada.

- Jeste ali ko će znati? – nasmešio se.

- Ja – okrenem se i ugledam Dejmona. Sranje ljut je.

- Gospodine Kruz, mi smo samo . . . – Sebastian je počeo da se vadi ali ga je Dejmon prekinuo.

- Nisam gluv, ostavi me sa Irinom.

- Da gospodine.

- Bez flertovanja na poslu – upozorio me.

- Nisam flerovala sam njim.

- Onda smatraj ovo upozorenjem – prošao je hladno pored mene. Šta ovo bi?

***

- Hej čujem da je moj brat ribao Sebastiana i prilično sam sigurna da je spomenuo tebe – Violet izvlači stolicu i sedi.

- Ne znam šta se dogodilo tačno.

- Kako ne znaš?

- Pa Sebastian me je pozvao na sastanak i spremala sam se da ga odbijem kada je naišao tvoj brat.

- Pa šta je rekao?

- Upozorio me je da ne flertujem sa muškarcima na poslu.

- Je li bio ljut?

- Veoma.

- Znala sam.

- Šta si znala?

- Dopadaš mu se.

- Molim? – umalo mi oči nisu ispale.

- Dopadaš se mom bratu.

- Violet ne lupaj gluposti – ja da se dopadam njemu? Nema šanse.

- Ne lupam, znam šta govorim – ustala je veselo.

- Ljubav je u vazduhu, ljubav je oko nas – pevala je veselo dok je odlazila.

- Gubi se – ludača.

Dejmon Kruz i ja? Samo u mojim snovima.

Sakupila sam svoje stvari i spremala se da krenem kući kad je u kancelariju ušao on.

- Jesi li gotova za danas?

- Da.

- Hajde, odvešću te kući.

- Nema potrebe, prošetaću.

- Irina, ja ću te odvesti – ponovio je opasno tiho i progutala sam knedlu.

- U redu – imam li uopšte izbora?

Ne znam zašto ali tišina u kolima me je gušila ali kad je zaustavio auto ispred moje zgrade morala sam nešto da kažem.

- Ne flertujem sa muškarcima u tvojoj firmi – konačno sam izgovorila a on je i dalje ćutao.

- Ne lažem te – dodajem.

- Trebalo bi da uđeš unutra imam sastanak.

Osećam se jadno i bedno, zato izađem iz auta i zaputim se ka zgradi. Da, sigurno mu se dopadam, pomislim sarktično.