Na rubu ludila

17

Dejmon

Osveta je kučka bez pardona. Na putu do sestrinog stana otpustio sam Jasona, nazvao advokata i naredio da ga izbace iz mog stana i da ga tuži za novac koji mi duguje. Zadovoljstvo koje me je prelilo je bilo odlično.

- Gospodine – pozdravlja me obezbeđenje.

- Idemo gore – želim da pamti ovaj dan.

Otključam sestrin stan i zateknem kretena na kauču.

- Vidim da uživaš?

Ustao je namršteno.

- Imaš minut da sakupiš svoje stvari.

- Molim?

- Seme, počni da odbrojavaš.

Pun minut se nije ni pomaknuo, bio sam dobar čovek.

- Izbacite ga, ostali sakupite sve muške stvari i bacite ih.

- Ne možeš . . . Sklanjajte ruke s mene – otima se.

- Samo minut – obratim se momcima koji ga drže.

- Mogu, ovo je moj stan a ti si upravo ostao bez krova nad glavom, bez posla i bez novca.

- Misliš da će ti Violet to dozvoliti? Ona nosi moje dete, pobrinuću se da te do kraja njenog kratkog života mrzi.

Nasmešim se kretenu jer me ovaj put neće isprovocirati.

- Violet mi je ovo dozvolila, nema deteta jer sam je ubedio da abortira a to za mržnju . . . Irina joj je rekla istinu, šta misliš kako je reagovala?

- Lažeš! Ne biste joj rekli, to bi je ubilo i ona ne želi da abortira.

- Pa ipak evo me ovde uništavam ostatak tvog života – ma neće ostati ništa od njega.

- Lažeš!

- Mislim da sam izgubio dovoljno vremena na bednika poput tebe. Idemo.

Moci su ga izveli iz stana, odvezli smo se na pusto mesto i dobio je ono što mu sleduje. Mogao bih da ga ubijem, želim to ali smrt je laka, jednostavna, a ja želim da on pati. Želim da se oporavi od batina i da shvati šta sam mu učinio od života, ne neću ga ubiti, ostaviću ga da pati jer sve u životu dolazi na naplatu a njegovo vreme je upravo došlo.

Irina

Violet spava u manjoj sobi a veća je za Dejmona i mene, razmišljala sam da spavam u dnevnoj sobi ali koje mi je opravdanje? Uvučem se u njegov krevet i zaspim.

Vruće mi je, ma prevruće je, pokušam da zbacim prekrivač ali shvatam da sam sputana. Otvorim oči i konstatujem očigledno, Dejmon spava a oko mene su njegove ruke. Polako sklonim njegovu ruku i izvučem se, malo se promeškoljio i nastavio da spava. Izađem tiho iz sobe i odem u kuhinju da se napijem vode. Bože kao da je nisam pila danima.

Kada sam utolila žeđ, uzela sam kanticu sa sladoledom koju smo kupile danas Violet i ja, da se dodatno rashladim. Uzmem kašičicu i parkiram se u dnevnoj sobi. Upalim tv i pronađem neki film u kome glumi Jason Statham, volim ga. Dohvatim sladoled i prepustim se radnji filma.

- Ha – cimnem se kada se nečije ruke spuste na moja ramena.

- To sam smo ja.

- Dejmone . . . zašto se šunjaš? – i to nag od pojasa naviše.

- Ne šunjam se, hodam normalno – zaobilazi sofu i smešta se pored mene.

- Ne možeš da spavaš?