Na rubu ludila

21

Irina

Šest meseci kasnije

- Bravo dušo moja mala – tapšem jer je Una prvi put pokrenula dubak, ona se smeje i udara zvečkom.

- Ovaj dubak je spas za mamine ruke, hajde sad, vozi – čitav dnevni boravak sam preuredila, bolje rečeno sve sam skonila da bi ona mogla lepo da vozi.

- Vidi ti nju! Vozi – Ema se iščuđava dok spušta kese.

- Napokon – nasmešim se i polako sednem.

- Kako si?

- Danas je dečko nemiran – pomazim svoj stomak. Trudna sam šest meseci i nosim dečaka, malo me peče savest jer sam toliko bila zaokupljena Unom da sam shvatila da sam trudna tek pri kraju četvrtog meseca ali u moju odbranu nije se videlo. Tada sam unajmila i Emu, nisam mogla više da nosim okolu Unu.

- Jesi li kupila sve?

- Jesam.

- Onda idem ja u kuhinju da spremim večeru a ti pazi Unu.

- Važi.

Dok hodam ka kuhinji prođem pored zida sa slikama, uradila sam mnogo fotografija, najviše Uninih ali tu je i Violet, ja, Dejmon . . . Dejmon. Nisam čula ništa o njemu punih šest meseci. Bila sam zatečena njegovim odlaskom ali nisam bila ljuta, ljudi pate na različite načine, njegov je bio taj da sve drži u sebi i odjednom pukne. Ne znam gde je, šta radi, ne znam ni da li je živ, znam samo da se pobrinuo za nas dve. Prepisao mi je ovu kuću, finansijski je obezbedio Unu i mene do kraja života i pobrinuo se za našu sigurnost.

Bilo mi je teško u početku, sama sa malom bebom ali ona je bila moja jedina obaveza, nisam morala da razmišljam o poslu, finansijama, o ničemu, samo o njoj. Taman smo se uhodale saznala sam da sam trudna, to je bio blago rečeno šok. Ideja o dvoje male dece me je uplašila ali smirila sam se, zaposlila sam Emu i sada uživam, biće gusto kada se porodim ali verujem da nas jedan anđeo na nebu čuva.

U poslednje vreme razmišljam da unajmim nekog detektiva i pronađem Dejmona, ipak će postati otac ali svaki put odustanem od ideje, znam da će se vratiti jednom samo se nadam da neće biti kasno.

***

Moj savršen život se poremetio u trenutku kada sam ugledala Jasona ispred moje kuće. Ja sam čitala knjigu a Ema se igrala sa Unom, on je stajao kao avet i gledao je u Unu kao hipnotisan, zatim je krenuo ka nama. Spustila sam knjigu i ustal sam.

- Ema! – dođite ovamo.

Ema je uzela Unu i krenula ka meni a Jason je ubrzao. Uzela sam Unu u ruke.

- Ona je moja zar ne? – namršteno je pitao ali na nekoliko metara od nas obezbeđenje izlazi i hvata ga.

Odahnem zahvala Dejmonu zbog Sema i Dena. Znam da ih je unajmio da nas čuvaju upravo zbog Jasona.

- Ona je moja ćerka a ovo je privatam posed – izrebrim ga.

- Liči na Violet!

- Naravno, otac joj je njen brat.

- Uzeću je, ona je moja!

- Ema zovi policiju.

- Odmah – Ema je pozvala policiju a Jason se otimao.

- Idite unutra – predam joj Unu i sačekam policiju. Nema šanse da priđe mom detetu.

Dejmon