Na rubu ludila

7

Irina

- Jao Irina izvini molim te – Klarista se izvinjava jer me je polila vinom.

- Nema veze idem da pokušam da spasim stvar – ali teško da ću nešto spasiti.

- Na spratu je prazna soba.

- Hvala.

- Još jednom izvini.

Uzmem torbu i krenem na sprat, soba je stvarno bila otvorena.

Dok sam čistila haljinu osetila sam nečiju ruku na mojim leđima.

- Ha – okrenem se i ugledam Jasona.

- Šta ti radiš ovde?

- Moramo da razgovaramo.

- Mi nemamo o čemu da razgovaramo – pokušam da ga zaobiđem ali me uhvati za ruku i vrati nazad.

- Pusti me – ne želim da me drži.

- Ne – odbio je.

- Jasone . . . – pokušavam da zvučim preteće.

- Ne, dosta si ti govorila, sad je na mene red! Volim te, ono što smo nas dvoje imali je nešto najbolje što mi se dogodilo u životu. I znam šta ćeš reći i pokušao sam, stvarno sam pokušao da ostavim Violet ali ona je poput krpelja. Kaži mi kako da je ostavim a da ne umre?

- Trebalo je to da uradiš na početku, pre nego što je izgubila glavu za tobom!

- Molim te razumi me, potrebna si mi. Sve ovo je za nas – približava mi se želi da me poljubi. Naglo se izmaknem i izvučem ruke. Onda se vratim i udarim mu šamar, ne da je bio dobar osećaj.

- Ona je moja porodica! Volim je, i ukoliko ne prestaneš da me uznemiravaš kunem se da ću sve reći Dejmonu – zapretim mu.

- On ti se dopada zar ne? – bolesno se smeška dok trlja obraz.

- To nije tvoja stvar, odjebi više iz mog života.

- Neće ti verovati.

- Zaista? Samo mi još jednom priđi i videćemo – besno izađem odatle. Ovo mora prestati.

Prvo sam se smirila a onda sam se vratila na zabavu. I dalje sam besna ali kontrolišem to. Tražim Dejmona ali nigde ga nema, dodatno me frustrira imoja isflkana haljina, ovo veče je užasno.

Dejmon se nije pojavio do kraja zabave, to me je rastužilo ali znam koliko je on zapravo zauzet. Oprostim se sa Violet i krenem kući.

***

Pospano izlazim iz spavaće sobe i zatičem Dejmona.

- Dejmone – odkud on.

Okrenuo se ka meni i bezobrazno me odmerio, naježila sam se.

- Dobro jutro, duguješ mi sastanak.

- Istina – želi sastanak, obožavam ga.

- Šta imaš na umu?

- Toliko stvari mi je umu da ne bih znao odakle da krenem - ispružio je ruke u uhvatio me za struk, privlači me sebi i ljubi me ali ovaj put njegov poljubac je gladan, posesivan, snažan . . . Ne mogu da dišem.

Naglo me pusta ihvatam dragoceni vazduh.

- Spremi se, isplanirao sam dan.

- U redu – okrenem se i potisnem buru u stomaku.