U Lisicama PRAVDE

20. dio

P R O Š L O S T

„Prvo lijepo pozdravi tetu Lena-u, a onda se možeš ići igrati sa Sarah." uhvatim Rosie za ruku te skupa pođemo Lena-inim snježnim dvorištem do kuće. „Jesmo li se dogovorile?"

„Da, mamice." medeno prozbori.

„Bravo, ljubavi." stignemo do vratiju. „Hajde pozvoni." stane ispred mene te se podigne na prstiće i jedva uspije doseći crveno zvono te pozvoni.

Kroz par sekundi vrata otvori mala, plavokosa djevojčica odjevena u lepršavu haljinicu za princeze. „Teta Liz! Ro!" veselo vrisne Sarah te se zaleti u moje noge i obgrli ih.

„Hey, ljepotice." spustim se u čučanj i zagrlim ju.

„Ro!" izađe iz mog zagrljaja i uđe u Rosie-n.

Promatram te dvije prekrasne djevojčice koje polako postaju bliske prijateljice. Oko srca mi se ugrije na sami njihov prizor.

„Elizabeth." dozove me nježan glas te podignem glavu i pronađem tople zelene oči.

„Lena." priđem joj i zagrlim ju. Toplina njenog tijela ugrije moje koje postaje promrzlo od hladnoće.

„Kako si?" upita te ju ispustim iz zagrljaja i samo kimnem glavom, ne gledajući je u oči. Nekoliko trenutaka osjećam njen pogled na licu te se okrene prema djevojčicama. „Ma, koja je to ljepotica došla na moja vrata, hm?"

„Ja..." sramežljivo reče Rosie te ju zagrli, a Lena se spusti u čučanj kako bih prihvatila njen zagrljaj.

„Tu ljepotu si pokupila od tetke, samo da znaš. Da kasnije ne bih bilo nismo znali." ispusti ju iz zagrljaja te joj namigne na što se Rosie nasmije. „Hajde, uđite unutra."

Pomakne se s ulaza te uđemo u njen topli dom. Lena zatvori ulazna vrata svoje kuće te se spustim u čučanj i pomognem Rosie skinuti zimsku jaknu. Na vješalo objesim i njenu i svoju te kapu, šal i rukavice ostavim na drvenu komodu pored ulaza. Lena pomaže Rosie skinuti čizmice dok ja svoje ostavljam sa strane.

„Evo ga." promrmlja Lena te ostavi Rosie-ne čizmice pored mojih te ustane.

„Mamice, smijemo li ići gore?" upita me Rosie te pogleda svojim nebeskim očima.

Prođem prstima kroz njenu svilenu kosicu te ju poljubim u čelo. „Hajde, bježite." čim su dobile dozvolu, trknule su na kat.

„Ne trčite po stepenicama!" Lena povikne za njima. „U sobi sam vam ostavila kekse i mlijeko!" otpuhne, odustajući jer zna da je ne čuju te se okrene prema meni. „Bože, ta djeca će mi jednog dana doći glave." bespomoćno otpuhne te prođe rukom kroz plave uvojke.

Nasmijem joj se. „Ovo je još ništa. Čekaj da uđu u pubertet."

„Ne želim ni razmišljati o tome. Hajmo u kuhinju, spremila sam nam kavu."

Kimnem glavom te pođem za njom dugim hodnikom do kuhinje. Uđem u nju i momentalno me udari miris kolača i muffina. Sjednem za drveni stol i sjećanja mi okupiraju misli, bacaju me u dan kada sam ovdje po prvi put bila. Na dan kada sam saznala polovinu istine, a drugi dio nikad nisam ni stigla otkriti.

„O čemu razmišljaš?" upita Lena te spusti toplu šalicu kave ispred mene.

Lijevim dlanom obuhvatim šalicu, ali ju ne primaknem usnama. „O danu kada sam došla ovdje."

„Liz." Lena svojim dlanom prekrije moj. „Što te muči? Što se događa?"

„Alex." jedvice izustim. „Ne znam što se događa, Lena. Otkad je otišao na taj poslovni put... jedva se čujemo i to samo preko poruka, a kada ga pokušam nazvati, ne javlja se."