Najslađa Pogreška✔ završena

Prolog

Tanner

Život je neplaniran. Svaki dan nas nešto iznenadi, a na nama su dvije opcije. Prva je da mu se prilagodimo i učinimo od njega ono najbolje što možemo, a druga je da ga potpuno ignoriramo i snosimo posljedice jer nismo ni probali. Što god odabrali koračamo nepoznatim vodama, ali vrijedi jer tako saznajemo nešto, a neki čak upoznaju drugu stranu sebe. Kako god okrenemo nešto se promijeni, nešto novo se otkrije, nešto nas iznenadi. Upravo zbog toga efekta iznenađenja ja sam se nagovorio da upišem policijsku akademiju, a onda višu inspektorsku i sada, upravo u ovom trenutku jurim neki stari auto kojeg vozi jedan od većih kriminalaca New Yorka. Volim svoj život, a tek posao. Posao je poseban jer nikada ne znam što mi dan može donijeti, a današnji dan će mi donijeti štošta. Čak i ono što se nikada nisam nadao, ali život je takav. Iskušava i smije nam se u lice, a jedino o nama ovisi kako ćemo se nositi sa time.

„Tanner Evans na liniji. I dalje sam u potjeri, treba mi pojačanje i to hitno jer ako ovaj tako nastavi jao si ga i meni i njemu." I dalje gledam ispred sebe i samo psujem sve po redu jer ovaj nikako da uspori.

„Stiže Evans, stiže. Samo ga nemoj ispuštati iz vida ili će te šef ozbiljno izgrditi. Tek si se vratio sa godišnjeg i već zabušavaš."

Preokrenem očima i dalje dajem gas do daske i samo čekam da netko izađe ispred mene, a onda je sudar osiguran. Mislim nema šanse da itko napravi ovo što ja radim. Svi bi se osigurali, smislili savršen plan, ali ne i ja, ja sam drugačiji, poseban, blesav i nepromišljen i zato ja gazim odmah pa kud puklo da puklo.

Želim ga uhvatit, želim ga pogurati na pod i staviti mu lisice te ga strpam u auto i odvedem u postaju gdje ću ga ispitivati, a onda iste sekunde smjestiti u zatvor. Savršen plan koji moram ostvariti.

„Evans sumnjivac ide prema zapadnom parku koje je sada puno tako da spriječi ga kako god znaš da ne napravi neki nered."

Slušam Avu i samo bi htio isključiti sve moguće u ovom autu da se mogu na miru skoncentrirati i samo dostići tog tipa koji je brz kao munja. Možda si brz dečko, ali ja sam brži. Bio sam najbrži na svojoj godini i toliko sam se trudio to postati da me profesor samo drhtavo gledao kada sam konačno stao i osmjehnuo mu se. Toga dana mi je samo rekao da se saberem i ne jurim kao manijak već da pazim i radim sve po pravilima koje sam na teži način naučio. Nikada nisam bio tip koji sve uči na pamet već onaj koji sve nauči u praksi i u tome sam se jako razlikovao od ostalih. Baš jako i po tome su me svi znali.

„Ajme nemojte se ništa brinuti, sve ću ja to riješiti. Nisam uzalud to sve položio što jesam i predao cijeli život ovome i sad da ja nešto zabrljam. Govorim vam ja da neće ići ove noći."

„Evans dan je kakva tebe noć spopada?" Samo se smijem dok slušam njen glas, a ona utihnem jer čujem kako otpuhuje. Bože kolko je volim sprdat.

„A ne znam, mislim da će biti kiše pa oblaci prijete da će skoro noć, a znaš što nemoj ti mene ništa slušati već mi pošalji pojačanje koje si rekla da dolazi, a ja sam i dalje sam i pratim kretena koji si je umislio da je na nekoj trci."

„Jebote Evans malo zašuti i samo se koncentriraj da ga što prije uhvatiš jer ako nećeš jao si ga tebi, a i meni jer te nisam tjerala." Čujem joj po glasu kako je ljuta, ali zašto ne dodatno zapapriti.

„Čujem da si sinoć bila vani i da si imala malo nezgodnu situaciju, jesam li u pravu?" Osluškujem i ništa, a onda se počne derati.

„Jesi li ti normalan?! Da to više nikada nisi spomenuo, pa jesam li ja kriva što je onaj majmun nesposoban kao da je u cirkusu. Ajme više nikad neću tebi davati da mi sređivaš spojeve, znači nikada."

„Ava draga moja, najdraža mušterijo. Za tebe nalazim samo najbolje, nisam ja kriv što se oni smrznu kada te vide da ih tako vjerno čekaš." Smijem se ko blesan, ali to sam samo ja. Fin dečko iz kvarta koji obožava ljutiti druge.