Najslađa Pogreška✔ završena

Treće poglavlje

Korina

Svaki dan je sve zabavniji i zabavniji. Lagala bi kada bi rekla da sam svaki dan uživala i da je bio savršen. Naravno da nije jer je svakog dana bila jedna te ista rutina. Buđenje, spremanje, doručak, vrtić i posao, a onda večera i spavanje i tako svaki dan osim naravno vikenda. Vikend je nešto sasvim drugo. Uglavnom ga provedemo zajedno kod kuće gledajući crtiće ili igrajući se nešto zajedno, a onda i pečenje kolača ili nešto što nam se jede i naravno odlazak na igralište.

Na sebe stavljam jesensku haljinu te sako na to dok se ogledavam na sat i samo shvatim da je vrijeme da Nou probudim za vrtić. Polako se ušuljam u sobu, a onda samo sjednem na krevet i nježno ga poljubim u kosu na što se on promeškolji.

„Hajde frajeru vrijeme je da se ide u vrtić."

„Neću mamice. Još je noć i sve ptice spavaju pa moram spavati i ja. Teta u vrtiću je rekla da se mi budimo nakon ptica, a ja ptice ne čujem mamice i ne mogu mijenjati raspored."

Samo sam se nasmijala, a onda ga ponovo prodrmala. „Hajde frajeru, nikakav raspored ti ne kvariš već sat pokazuje da je vrijeme da krenemo ili nećemo stići, a onda ću biti primorana da te dam na čuvanje susjedi na prvom katu."

U tome trenu Noa se samo ustao i pogledao me dok je i dalje imao poplun u rukama i samo odmahivao glavom. „Onoj teti koja izgleda kao balon. Ajme mamice nemoj me njoj slati, pa prošli put se hvalila kako sam njezin. Ti ne znaš kako je to kada te svaka ružna cura na cesti krene ljubiti. Iju mamice, iju."

Ponovo sam se počela smijati, a onda sam samo ustala sa njegovog kreveta te došla do ormara i samo izvadila neku majčicu i hlačice te mu dodala dok ih je on uzeo i pokazao mi kako može sam jer je ipak on već veliki dečko. Samo sam ga gledala dok se on krenuo skidati, a onda se jedno vrijeme borio sa majicom i nije mi dao ni da mu priđem.

„Jesi li siguran da možeš sam?" ponovo sam pitala već ni sama ne znam koji put, ali jednostavno moram pitati. Nisam dobila nikakav odgovor već sam samo vidjela kako se pomiče unutra i šuti.

„Noa ajde daj da ti pomognem. Vidiš da ne možeš sam." Međutim on se nije dao. Samo bi odmahivao tijelom i borio se svim snagama, a onda odjednom sam čula raspadanje tkanine i samo sam ga iste sekunde pogledala.

Cijela majica se podrapala sa lijeve strane na što je samo pala oko njegovih nogu dok me Noa nevino gledao, a onda pogledao svoj trbuh i samo stavio ruke na njega. „Ajme mamice mislim da sam se udebljao od onih voćnih bombona i nisam ja majicu uništio, ne, ne to je samo od sebe, a stara je ona znaš."

„Kupljena je prije tjedan dana i tebi je to staro?" Noa me samo gledao, a onda polako odmahnuo glavom i samo se krenuo smijati te se bacio na pod i počeo valjati.

Ovaj mali će mene jednog dana izludjeti. Mislim dobar je on dečko i uvijek je tu kada nešto radim i jako voli priskočiti u pomoć, ali ponekada je stvarno nemoguć i nikako se ne može smiriti. Znam da je dijete, ali ponekada mi stvarno kida sve živce. Okrenula sam se prema ormaru te mu ponovo uzela jednu majicu, a onda ga samo uhvatila za ruku i posjela na krevet dok je on rukice digao u zrak, a ja sam mu samo navukla majicu na njega.

Kada sam ga obukla samo sam ga ostavila da se jedno desetak minuta gleda u ogledalo, a ja sam samo krenula prema kuhinji, a kako sam hodala u nju tako sam samo bacila pogled na susjedni stan i naravno na srušeni zid koji mi više ne zaklanja pogled i potpuno nam je oduzeo privatnost. Tanner, koliko sam ja shvatila da se zove sjedi na stolici dok gleda u neke novine i miješa kavu, a pokraj njega Lena jede krosan sa čokoladnim mlijekom.

Samo sam se nasmijala, a onda im se adresi malo približila te se samo naslonila na nekadašnji zid. „Jeste li danas spremni na novi izazov?"

Odmah sam privukla njihovu pažnju na što me Tanner samo pogledao, a onda smo oboje pogledali Lenu koja je bila sva umrljana od čokoladnog mlijeka te se samo smijala i klimala glavom. „Spjemna sam. Spakijala sam juksak i sve je spjemno za polazak."