Stan na dan 🔚

XXIV poglavlje

Elena P. O. V.

Podignem pogled ka vratima kancelarije kada se otvore. Ugledam istu gospođicu ili možda je gospođa kako sa osmehom od uva do uva gleda u Leonarda. Mogu se kladiti da me nije ni primetila.

"Leo!" Veselo uzvikne pa tako prizove i da Leonardo prekine svoj posao i pogleda u nju..

"Hej, otkud ti ovde?" Sa osmehom od uva do uva krene ka njoj. Odmah je privuče u zagrljaj. Ovaj zagrljaj predugo traje, kao da se nisu videli godinama. Kada konačno prekinu dvosatni razgovor, ona poljubi Lea u obraz i zahvalim se jer bar toliko imaju kulture.

"Došla sam da te vidim, ne izlaziš iz kancelarije." Nasmejano mu govori dok joj on uzvraća osmeh.

"Odlično. Imaš nekih obaveza ili si slobodna?" Upita je i mislim da je previše raspoložen od kada je ona ušla u našu kancelariju. Zar sada on meša privatnost sa poslovnim obavezama.

"Slobodna sam, celog dana sam tvoja. Imam toliko toga u planu, moramo nadoknaditi sve što smo propustili." Nastavlja da ga grli i ta njihova prisnost mi i te kako smeta. Čemu to? Mogu pričati normalno i sa razdaljinom. Uvući će mu se pod kožu ako nastavi toliko blizu da stoji.

"To mi kaži. Ja nemam nikakvih obaveza tako da idemo da što pre sve nadoknadimo."

"Ali nismo sami. Znaš da će nam se pridružiti." Oboje se nasmeju u istom trenutku i shvatam da ovo samo nije tek neka kombinacija.

"Znam, suviše je dosadan ali moramo ga istrpeti." Dobaci joj dok uzima svoj kaput.

"Slobodna si danas. Možeš otići kući i odmoriti." Pogledam ga i ne mogu da verujem. Da li ja pričam sa onim čovekom koji samo na posao misli? Ko je sada ovaj čovek koji ostavlja posao zbog usputne šeme?

Zatvorim laptop malo glasnije tako da privučem pozornost plavuši.

"Hej, otkud ti ovde? Ja sam se našalila sa tobom ali ti se si naljutila i samo tako otišla."

Sranje. Sranje. Brzo moram da smislim nešto.

"Ah, nije ništa važno bilo. Opušteno." Nasmejem joj se prijateljski iako bih joj radije pokazalo koliko je zapravo važno.

"U redu, ako ti tako kažeš. Vidimo se." Govori mi dok čeka da Leonardo pokupi telefon i ključeve.

"Odakle se vi poznajete?" Leonardo iznenađeno upita.

"Ona je.." Plavuša započne ali shvatim da je bolje da ja preuzmem njenu rečenicu.

"Sasvim slučajno." Nevino se nasmejem i odahnem kada primetim da Leonardo nije zainteresovan posebno za naše poznanstvo.

Sakupim svoje stvari i krenem kući. Bar ću se pošteno odmoriti.

Ostavim svoju torbu i kaput kada začujem telefon.

"Molim?" Javim se kada ugledam da me šef zove, nadam se da je sve u redu.

"Elena izvinjavam se ukoliko te uznemiravam ali Sebastijan je zvao i pitao da li si slobodna. Želi hitan sastanak."

"Slobodna sam danas mislim da je odličan dan za sastanak sa njim." Odgovorim brzo i nepromišljeno. Uništila sam slobodan dan.

"Drago mi je da je tako. Poslaću ti adresu restorana u kom će se održati sastanak za tridesetak minuta."

"U redu, prijatan dan." Dohvatim crvenu haljinu iz ormara i odlučim da ću nju obući definitivno. Uska je i veoma eleganta. Preklapa se i to je ono što me je oduševilo kada sam je ugledala. Pronađem štikle i torbicu i spremna sam.

Nanesem crveni karmin i podignem kosu u visoki rep.

Pozovem taksi i sačekam ga ispred zgrade.

Restoran je luksuzan i ne mogu reći da sam očekivala neki drugačiji restoran.

Sebastijan me čeka kao i uvek. Tako je dosadno. Toliko je sve predvidivo. Mislim da bih bila iznenađena da nekada promene atmosferu. Ne razumem zašto su izabrali ovaj udaljeni restoran ali kao da je bitno.

"Drago mi je da si došla, izvoli." Povuče mi stolicu i vrati se na svoje mesto kada se smestim.

"Hvala." Nestrpljiva sam da ovaj sastanak prođe normalno i da bar sada ne spomene onaj glupi poljubac.

"Potrebno mi je uređenje cele firme. Imaćeš dosta posla i svestan sam da je rok mali ali verujem da ti to možeš. Naravno ako ti je potrebna pomoć možeš mi se obratiti. Pomoći ću ti koliko god sam u mogućnosti."

"Uradiću sve što je u mojoj moći."

"Znam." Potvrdi i sačekamo da nam konobar ostavi meni.

"Hvala." Zahvalimo i bacim pogled na jelovnik, mada nisam raspoložena ali sam gladna.

"Šta ćemo naručiti?" Upita i shvatam da nema razloga da budem sada neprijatna prema njemu.

"Šta predlažeš?" Upitam sasvim ljubazno.

Složim se sa njegovim predlogom i sačekamo da nam donesu narudžbinu.

Uživam u jelu i ovo je stvarno fenomenalno.

"Moram do toaleta, odmah dolazim." Sebastijan ode dok čekam da se vrati bacim pogled na mejlove koji su stigli.

"Evo me." Nastavimo razgovor o sklapanju novog ugovora kada ugledam Leonarda kako ulazi u restoran sa onom plavušom.

Veoma lepo. Pomislim u sebi.

"Da li se slažeš?"

"Da. Da. Mislim da je to najbolje rešenje." Potvrdim iako nisam sigurna ni o čemu trenutno uopšte pričamo.

Primetim da nas je Leonardo primetio i da menja boje ali Bože moj on je sa plavušom na privatnom sastanku.

"U redu onda. Hvala ti na izdvojenom vremenu neću te više zamarati iz pouzdanih izbora sam načuo da imaš slobodan dan." Nasmejano mi Sebastijan govori i da u pravu je danas je moj slobodan dan.

Mogla bih da odem u šoping nakon ovog sastanka. Definitivno da.

"Hoćeš da te odbacim?"

"Ne, nema potrebe. Svakako ne idem kući ali hvala ti u svakom slučaju."

U blizini je šoping centar taman mogu prošetati na ovako lepom vremenu.

Da li su svi danas stavili ispred mene haljine koje ja volim? Ovo je moj raj. Mislim da ako nastavim ovim tempom, definitivno ću na računu imati ogroman minus. Nisam sigurna da bih to želela.

"Da li ste odlučili?" Mlada devojka mi priđe i shvatim da stvarno moram odlučiti koju haljinu ću kupiti, pa ne mogu sve kupiti.

"Da. Evo uzeću ove." Pratim je do kase, kada platim izađem iz butika i uputim se konačno kući.

Iznenadim se kada ugledam Leonarda ispred moje zgrade, gledam dok hoda besno kao da je upravo saznao najgoru moguću vest, možda je bankrotirao?

Nisam sigurna da je to u pitanju. Usporim i gledam kako rukama prolazi kroz kosu dok šeta levo - desno pored svog automobila.

Podigne pogled kada mu se približim na par metara. Stoji kao skamenjen a onda se prizove i krene ka meni.

"Gde si dođavola bila?" Besno me upita i ne razumem čemu ovo.

"Mislim da odlično i sam znaš odgovor na to pitanje tako da nema potrebe da pitaš."

Hvata me za ruku i vuče ka njegovom automobilu, ne protivim se iako bih trebala.

Baci moje kese na zadnje sedište dok meni otvori vrata kako bih ušla. Smestim se jer se na kilometar vidi da je veoma neraspoložen.

Startuje automobil i ovo je već korak koji nisam predvidela. Mislila sam da smo samo seli u automobil kako bismo pričali.

"Gde idemo? Moram da idem kući stvarno sam preumorna."

"Stvarno? Pitam se koji je razlog." Nezadovoljno promrmlja.

"Ne budi bezobrazan." Parkira se nakon kratkotrajne vožnje u nekoj mračnoj ulici. Ovo je jezivo.

"Zašto se viđaš sa Sebastijanom?!" Besno upita i ovog puta neću popustiti.