Stan na dan 🔚

X poglavlje

Elena P. O. V.

Nakon kratkotrajne vožnje stižemo ispred prelepog hotela. Možda čak vožnja i nije bila kratkotrajna ali meni je tako delovalo.

Sebastijan mi pruži ruku dok izlazim iz autobusa i iskren osmeh. Prihvatim ruku i pogledam gde je Marina. Primetim da je ona u svom svetu i da uživa sa Strahinjom.

"Nećemo ih ometati." Sebastijan mi šapne pa zajedno krenemo ka hotelu.

Dan je proleteo, šetali smo dugo i čist vazduh mi je prijao. Šumske staze su prelepe, sama priroda koja obavija Taru je predivna. Čak sam i šetnju provela sa Sebastijanom išli smo u parove zajedno ali opet smo se nekako svi i izdvajali. Bilo je i te kako prijatno.

"I gospođice Elena, kako ste proveli ovaj dan? Nadam se da sam ispunio Vaša očekivanja u ulozi vodiča." Nasmejano gledam Sebastijana. Danas sam shvatila da je pravo dete u telo prezgodnog muškarca.

"Odličan je bio dan, hvala ti na svim tajnama koje si mi odao u poverenju."

"Drago mi je." Marina i Strahinja nam se pridruže u restoranu hotela a onda se pojavi i Andrijana.

"Šta radite ljudi?" Andrijana nas upita i izgleda osveženo.

"Ništa posebno." Odgovorimo svi u istom trenutku.

"Ajmo da igramo istinu - izazov." Predloži Marina i malo se iznenadim.

" 'Ajmo!" Odgovori Sebastijan i Strahinja se naravno složi sa njim.

"Ali preći ćemo u neku sobu, ovde nema privatnosti."

Iskreno se plašim za šta nam je to tačno potrebna privatnost. Ne želim da uvek ja budem ta koja će imati nešto protiv zato što ostanem tiho i krenem za njima. Sebastijan se okrene ka meni i zajedno nastavimo ka sobi. Ne znam ni ko je doneo odluku ali bićemo u Sebastijanovoj sobi. Ma sve je savršeno samo je još falila Sebastijanova soba. Ne znam zašto mi to smeta ali dobro.

"Potrebna nam je flaša." Zaključi Marina kada se naređamo na podu.

"Naruči ću nam vodu." Sebastijan odmah hitro krene ka telefonu i vrati se na svoje mesto kada naruči flašu vode. Čudni osećaj se vrti mojim telom i samo se nadam da neću biti prinuđena da prekršim neko svoje poslovno načelo.

Ubrzo se začu i kucanje na vratima pa se svi u sobi utišaju.

"Hoće neko čašu vode ili da prosipem?" Sebastijan se obrati svima dok drži flašu u ruci.

"Hoću ja." Javim se i dodam mu čašu.

"Možemo da počnemo!" Veselo uzvikne Marina. Primetim da su svi uzbuđeni i odlučim da se i ja konačno opustim.

Flaša se vrti i čekam kada će se zaustaviti. Zaustavi se na Strahinji i odahnem. Odlično.

Andrijana postavlja pitanje i svi pogledi su na njoj.

"Strahinja, 10 minuta sa Marinom u kupatilu." Pogledam šokirano i shvatam da su svi izuzev mene nasmejani. Ja ne želim da sada izgubim svoju nevinost u glupom kupatilu na Tari.

Nakon 10 minuta nastavimo igru kada se Strahinja i Marina vrate.
Strahinja vrti flašu i nestrpljivo čekam trenutak kada će se zaustaviti.

"Sebastijane, poljubi Elenu. Ovde. Sada." Sebastijan se okrene ka meni i pogleda me iznenađeno.

Pogleda u mene sa pitanjem u očima dok svi navijaju za poljubac. Progutam knedlu i ostanem na mestu, zasigurno neću napraviti prvi korak.

Sebastijan ustane i sedne pored mene, Marina se skloni kako bi napravila više mesta. Pruži mi ruku kako bih je prihvatila i gleda me sa osmehom. Uzvratim mu osmeh i gledam kako me lagano povlači kod sebe u krilo.