Stan na dan 🔚

XXVIII poglavlje

Elena P. O. V.

Iako mi je jedna ruka odvezana osećam se čudno. Nikada nisam ostajala sama i plašim se da u nepoznatom okruženju ostanem bez ikakvog poznanima.

Odahnem kada ga ugledam kako ulazi sa flašom vina u jednoj ruci i dve čaše u drugoj. Izgleda preslatko ovako, ali nastavljam da ćutim.

Otvori vino i doda mi jednu čašu a zatim se spusti pored mene.

"Veruješ mi?" Ispali kao iz topa, ne znam zašto ovo pitanje postavlja na početku ali dobro sigurna sam da on zna razlog.

"Da." Odgovorim i otpijem gutljaj. Sviđa mi se. Deluje opijajuće samo se nadam da neću biti pijana do kraja.

"Zašto onda stalno bežiš?"

"Ne bežim."

"Bežiš, ponašaš se detinjsto. Da nastavim dalje?"

"Slobodno." Ljutito otpuhnem i otpijem još jedan gutljaj. Ovo vino je čarobno.

"Započinješ teme i onda ih samo tako ostaviš bez ikakvog objašnjenja. Zašto? Čemu sve to? Zar je toliko teško da jedan dan budemo sasvim običan par?"

"Teško je."

"Zašto?" Osećam njegov pogled na mom licu ali nemam toliko hrabrosti da ga pogledam.

"Čak i kada bih ti objasnila ne bi shvatio."

"Ti se ni ne trudiš da objasniš. Elena, bez se sastoji iz uzajamnog poverenja pre svega."

"Znam iz čega se veza sastoji." Ne smeta mi čak ni vezana ruka ni vino koje zapravo ne pijem ali smeta mi njegovo preispitivanje mojih postupaka.

Zašto je svima lakše početi od drugih? Zašto nikada ne počnemo sebe da menjamo?

"Ponovo si odlutala."

"Nisam samo se pitam zašto ne preispitaš svoje odluke, svoje postupke?"

Izgleda iznenađeno i sigurna sam da nije očekivao da ću učestvovati u ovom razgovoru ali sam je započeo.

"Objasni nagu plavušu u tvom stanu? Iznenadne posete na poslu? Ručak u restoranu? Da li si ti meni nešto od toga objasnio?! Daću ti ja odgovor: NISI! A zašto nisi? I to ću ti objasniti. Zato što si previše bio okupiran MOJIM POSLOVNIM PARTNEROM dok nisi za shodno shvatao da je potrebno objasniti i tvoje postupke!" Odahnem jer sam sve izgovorila. Ali se setim da je ostalo još veoma malo za kraj

"Ni slučajno nemoj smisliti neke bedne izgovore! Umesto da ispituješ moje poslovne poteze trebao si pogledati sebe. Sada me molim te pusti."

Ne želim ni da ga pogledam, nemam mu više šta reći.

Osećam da se pritisak oko ruke opušta i shvatim da je ispunio moju želju. Ustanem sa namerom da odem ali začujem njegov glas koji me zaustavi.

"Krenula si negde?"

"Da! Kući bih ako dozvolite gospodine Leonardo."

"Ne dozvoljavam. Ti si rekla šta si imala sada ćeš me saslušati. Da se nisi toliko detinjasto ponašala i bežala uzastopono upoznala bi "nagu plavušu" u mom stanu i verujem da biste se odlično slagale. Mislim da ćeš se pokajati nakon ovih reći kada shvatiš sama koliko si požurila, ali samo požuri da ne bude kasno. Dobila si priliku večeras da rešimo sve probleme, ali si i to prokockala po milioniti put. Imaš nedelju dana da razmisliš i da me pronađeš. Minut nakon tih nedelju dana sve će nestati. Odluka je tvoja."

Pokupi svoj sako dok nemo gledam kako se okreće i odlazi. Otišao je? I ostavio me?

Pokupim torbicu i izađem. Nemam više šta da radim ovde.

"Mila, brinila sam. Da li si dobro?" Uplašena mama stoji u dnevnom boravku i shvatim da sada moram odlično odigrati.

"Da, mama. Bilo je sjajno zato sam se zadržala. Upoznaću i tebe uskoro sa gospođom Kristinom. Sigurna sam da ćete se super uklopiti."

"Važi, mila. Sada idi da odmoriš." Poslušam bez pogovora jer mi je potreban odmor. Moram svariti sve informacije.

6 dana kasnije

Prošlo je šest dana. Tačno toliko nisam videla Leonarda i nemam nikakvih informacija o njemu. Dao mi je prostora i sada shvatam šta je hteo reći. Još uvek ništa nisam preduzela iako sam svesna da mi poslednji dan prolazi.

Prezahtevno je sve što on želi a čak nije ni objasnio šta će se dogoditi nakon moje konačne odluke.

"Gospodin Leonardo je upravo zvao, rekao je da odlazi za inostranstvo i da će svi projekti biti zamrznuti na duži vremenski period."

"Šta?" Upitam novu sekretaricu koja je došla nakon Leonardovog odlaska.

"Tako je rekao." Okrene se i ode bez dodatnih informacija.

Odlazi?

Skupim sve svoje stvari i pozovem taksi. Čujem kako me Marina doziva ali sada nemam vremena. Moram stići pre nego što ode.

Zvonim kao luda već 10 minuta ali ništa ne čujem. Ne znam da li nekog ima uopšte unutra.

Začujem korake iza mene i iznenadim se kada ugledam Leonarda odevenog u sportsku kombinaciju.

"Elena?"

"Hoćeš li otvoriti vrata?" Upitam ga i gledam kako je neodoljiv u ovoj crnoj kombinaciji. Shvatam da sam slaba na njegovu pojavu još više kada na sebi ima crne odevne kombinacije.

Prilazi vratima i odmah ih otključava.

"Slušam Elena, zašto si ovde?" Pogledam oko sebe i stvarno ugledam dva ogromna crna kofera.

"Ideš negde?" Upitam ga dok smanjujem razdaljinu između nas.

"Da."

"Mislim da ćeš ipak odložiti put." Spojim naše usne i započnem nežan poljubac. Ovijam svoje noge oko njegovog struka i lepim se kao neki krpelj za njegovo telo.

Nasmejem se kada mi uzvrati poljubac. Lagano prelazim prstima preko njegovog vrata i znam da ga to još više pali. Nosi me ka njegovoj sobi i drago mi je da je sam shvatio poruku.

***

Ležim na njemu dok smirujemo disanje.

"Pristaješ?" Upita me tiho dok me ljubi u kosu.

"Da, šta god to bilo." Nasmejem se i poljubim ga.

"Nedostajao si mi."

"I ti si meni ali mislim da je bilo vreme da odlučiš." Grlim ga jako i svesna sam da ću ga ugušiti ali sada je samo moj. Neću dozvoliti da ode.

_______________________________

Bližimo se kraju🤗💓