Stan na dan 🔚

VI poglavlje

Elena P. O. V.

Završavam peti sastanak za danas i malo je reći da više nemam snage ali nemam ni izbora. Uvek sam uživala u svom poslu ali mislim da me ubija ova situacija sa Leonardom bez obzira na sve na svaki mali pokret potsetim se šta se dogodilo juče.

"Dogovorićemo izlazak na teren već sledećeg dana. Najbitnije je da ste vi sklopili sa nama ugovor." Rukujem se sa gospodinom Nikodijević i ispratim ga ispred kancelarije.

"E ti si mi trebala." Govori mi Marina dok trči ka meni.

"Kaži?"

"Ovaj, klijent želi tebe. Video je tvoje radove i odlučio da radi sa tobom."

"Ja sam završila svoj posao u firmi. Za deset minuta izlazim na teren. Danas nije moguće održati sastanak."

"U redu. Da li možeš u narednih nedelji dana da ubaciš?"

"Pogledaću ali danas sam sklopila sve ugovore."

"Onda uspešan dan ti želim."

"Hvala, vidimo se sutra." Vratim se u svoju kancelariju i pokupim svoje stvari. Sledi zanimljiviji deo mog posla.

Najviše što volim jeste odlazak na teren. Uzimanje mera i odluka šta ćemo i kako uređivati.

Zvono telefona me obavesti da me neko zove sa posla. Javim se kada vidim da me zove Marina.

"Molim?"

"Izvini znam da si na terenu ali klijent insistira da se vidi sa tobom. Znaš da inače nikada ne insistiraju toliko ali ne mogu ovog puta ništa da uradim."

"U redu. Sačekaj samo da pogledam raspored." Bacim pogled na sutrašnji dan i shvatim da ipak mogu napraviti malu izmenu ali samo na par minuta.

"Marina, sutra u 10:30, ali imam samo par minuta. Obavesti klijenta."

"U redu, hvala ti. Spasila si me. Ljubim te."

"I ja tebe. Vidimo se." Prekinem poziv i stvarno ne razumem takve klijente ali nažalost ima ih sve više.

"Dobar dan gospođice Elena." Gospodin Nikolić me pozdravi kada me taksista ostavi ispred holdinga.

"Dobar dan gospodine Nikolić."

"Možemo odmah krenuti u razgledanje."

"Slažem se." Što se tiče gospodina Nikolić mogu reći da je on jedan od prvih naših klijenata. Uvek ima strpljenja i uvek je tu za kompromise. Veoma je fin i razume sve probleme koji se dogode tokom saradnje.

"Gospođice Elena, mogu Vam reći da Vam je ovog puta posao teži za razliku od prethodnog puta. Želim da uredite ove tri kancelarije po poslednjoj modi. Ostatak firme ćete već videti i shvatićete tokom razgledanja šta želim. Možemo početi sa ovom kancelarijom." Uđemo u prvu kancelariju i ona je mogu reći ogromna. Toliko toga se može uraditi da već sada osećam ushićenje.

"U redu. Kancelarije su veoma lepe i imaju odličan pogled lako ćemo sve srediti. U toku nedelje ćete dobiti sve naše nacrte kao i cene. Na osnovu budžeta odlučićemo dalji tok." Sklopim kratkotrajni dogovor i zadovoljna krenem na drugu lokaciju. Mogu reći da imam moć ubeđivanja možda su i ostali klijenti čuli za lakoću sklapanja dogovora sa mnom pa u poslednjih mesec dana imam veći obim posla.

Na datoj lokaciji se nađem sa sledećim klijentom i shvatim da je ovaj dan tako opuštajuć. Uživam dok razgledam stan koji treba srediti za dve nedelje. Rok je veoma kratak s obzirom da nemamo još uvek ni budžet ni skice ali verujem da je sve moguće.

Sklopila sam četiri dogovora u toku ovog dana i mislim da je to odlično, sada
moram samo izdvojiti sve klijente sa kojim sam danas sarađivala.

"Elena, postaviću ti da jedeš." Mama mi više naredi kada uđem u stan. Razmišljam koliko sam puta jela danas ali izgleda da sam samo pojela malenu kiflicu na pauzi.

"Hvala mama." Obučem komotniju odeću i odlučim da jedem pa onda da nastavim sa obavezama.

"Kako si provela dan, dušo?" Upita me mama dok skenira moje umorno lice.

"Kao i svaki dan mama, prvo sklapanje poslovanja u firmi a onda izlazak na teren i ugovaranje daljeg toka. A ti mama?"

"Kao i svaki penzioner." Osmehne mi se umorno. Mama je prevremeno penzionisana zbog bolesti.

"Idem da se istuširam i posle imam još neke obaveze da završim."

"Ja idem da odgledam seriju ako ti nešto bude potrebno tu sam."

"Hvala mama." Poljubim je i povučem se u svoju sobu.

Sutra imam 8 sastanaka i još jedan dodatni a to je onaj klijent koji je insistirao previše. Znači sutra nema terena. Savršeno.