Stan na dan 🔚

XX poglavlje

Elena P. O. V.

Krenem ka svojoj kancelariji jer sam sve rešila sa Sebastijanom.

Ostavim svoj kaput na čiviluk i primetim da je Leonardo iznerviran.

"Sve okej?" Upitam kada se smestim u svoju stolicu i uključim laptop.

"Da." Primetim da i on uključuje svoj laptop pa odlučim da ostane na tome.

"Kada dolaze kandidatkinje?" Upita me dok me seče pogledom.

"Možda ima i kandidata." Besno odgovorim.

"Da, kao i prošlog puta."

"Sigurna sam da će ih ovog puta biti dovoljno."

"Hoćeš li mi reći kada dolaze?"

"Hoću, dolaze za.." Bacim pogled na sat i shvatim da je vreme proletelo. Kako?

"Dolaze za pola sata. Ne mogu da verujem." Dohvatim stolicu koja je slobodna i stavim je pored moje.

"Zamoliću Vas poštovani gospodine, da pređete u ovoj stolici. Sigurna sam da će Vam biti prijatnije." Rukom mu pokažem na stolicu koju sam lično premestila.

Izađem iz kancelarije kako bih donela još jednu stolicu jer ispred mog stola uvek stoje dve stolice.

"Kafa?" Upita me Marina i shvatim da bi previše glupo bilo da ponovo tražim, nije ona ovde zaposlena kako bi meni donosila kafu.

"Samo trenutak." Pokažem joj na stolicu koju nosim i otvorim vrata moje kancelarije.

"Da li si normalna? Zašto pomeraš proklete stolice po celoj firmi?!" Leonardo me šokirano upita dok preuzima stolicu iz moje ruke.

Shvatam da sa ovim stolicama izgledam čudno i poremećeno dok ih raznosim po firmi ali istu grešku dva puta neću ponoviti. Dovoljno je flertovao tokom sastanka. Staću lično na kraj tome.

"Dovoljno je da sediš na svoje mesto." Odgovorim mu dok tražim sitan novac za automat.

"Ne tu, ovde." Podignem stolicu koju sam postavila pored moje kao znak da je vreme da uradi šta sam rekla.

Skupim sitan novac i odem do automata. Pokupim tri kafe jer sam sigurna da će Leonardo popiti moju ukoliko ne odnesem i njemu.

"Izvoli." Nasmejano pružim Marini kafu koja mi ovog dana nije posebno raspoložena.

"Problem?" Upitam je dom proučavam reakcije.

"Da, gospođa Petrović nam pravi problem. Kaže da želi samo sa tobom da sarađuje." Uzdahne umorno.

"Svesna sam da si ti modernija i da olako rešavaš sve probleme ali toliko se sve promenilo od kada se firma širi..."

"Hej, hej. Evo popričaću sa gospođom Petrović u toku dana. Ako ti treba bilo kakva pomoć možeš se uvek meni obratiti. To je toliko jednostavno."

Nasmeje mi se zahvalno i pokaže mi hrpu papira koji čekaju na nju.

"Odoh, radi u miru i zapamti uvek sam tu." Pokupim moju i Leonardovu kafu i krenem ka kancelariji. Pokušavam da otvorim vrata ali je to nemoguće jer ću prosipati kafu.

Srećom Leonardo je shvatio da ne mogu da uđem pa je odmah preuzeo jednu kafu kada je otvorio vrata.

"Danas si dostavljač? Dostavila si stolice, kafu, šta je sledeće? Pica?" Upita me nasmejano i drago mi je što se konačno vratio u normalno stanje.

"Pica? Odlična ideja nisam doručkovala." Potsetim ga.

"Mogao bih i ja da doručkujem ali znaš šta." Perverzan osmeh mu zasija na licu. Ostajem nema jer ne mogu da verujem o čemu on priča.

"Uozbilji se. Počinje nam sastanak." Sednem u svoju stolicu i pijem kafu dok listam mejlove.

Moju koncentraciju prekine kucanje na vratima.

"Slobodno." U isti glas uzviknemo Leonardo i ja.

"Dobar dan, ja sam došla na razgovor za posao." Brineta progovori kada otvori vrata. Leonardo se nasmeje kao da je pobedio jer nije u pitanju kolega.

Imamo još kandidata, ona je tek prva.

"Uđi." Sedne na slobodnu stolicu. Pogledam ozbiljno Leonarda jer planiram da danas ovo završim. Mislim da je shvatio moju opomenu pa je istog trenutka uključio svoj laptop i krenuo sa radom.

Postavim brineti par pitanja ali od samog početka njena pojava mi je iritanta.

"Slobodna si, javićemo ti da li si primljena."

Dostojanstveno se pokupi i ode. Ovo mi se sviđa. Ispitala sam još 5 kandidatkinje ali nijedna nije zadovoljila ni 50% uslova.

Kada začujem ponovno kucanje umorno uzdahnem. Pogledam u Leonarda kao da će me on spasiti ali vidim da se duboko skoncentrisao na svoj rad.

"Napred!"

"Dobar dan." Veselo nam požele kandidat i kandidatkinja. Ovo mi se dopada. Nasmejem se Leonardu koji je podigao pogled sa laptopa kada je začuo muški hrapav glas.

"Izvolite." Pokažem im ka stolicama i siguran sam da ovog puta imam kandidate.

Mladi bračni par, koji je veoma moderan i sviđa mi se njihovo razmišljanje. Lako će osvojiti klijente i privući nove. To je ono što nama treba.

"Savršeno. Dobili ste posao. Počećete sutra, kako biste se uhodali zajedno sa mnom." Ustanem i rukujem se sa njima. Raspoloženje mi je odlično i sada sam mirna.

Pogledam u Leonarda i sviđa mi se njegova dvodnevna brada. Jako mi se sviđa.

Potsetim sebe da sam u kancelariji kada se oglasi moj kancelarijski telefon.

"Molim?"

"Elena, da li možeš doći do mene?" Začujem glas svog šefa i nadam se da je sve u redu.

"Dolazim." Spustim slušalicu, proverim šminku i namestim haljinu.

Leonardo zapazi moje ponašanje ali ne želim sada njemu da se pravdam, prosto nemam vremena.

"Zvali ste me." Uđem u šefovu kancelariju i iznenadim se kada ugledam Sebastijana sa njim. Nisam sigurna zašto sam se iznenadila.

"Uđi, Elena."

"Elena, upravo smo pričali sa gospodinom Sebastijanom. On insistira da radi isključivo sa vama, da li je moguće da Vi radite sa gospodinom Sebastijanom i Leonardom u isto vreme?" Šef me upita i znam, siguran sam da je svu težinu prebacio meni. Osećaj je tako ružan.

"Ovaj, gospodin Leonardo zahteva ogroman trud oko projekata ali sigurna sam da će koleginica Marina rado Vama pomoći."

"Upravo sam zaposlila veoma ambiciozan par koji će raditi sa Vama i biće posvećeni isključivo Vašem projektu." Ubedljivo pričam sa Sebastijanom ali sigurna sam da mi ne veruje.

"Gospođice Elena, ne volim da ponavljam. Sve što sam imao da kažem rekao sam Vašem šefu."

Pozdravi nas i samo tako ode. Verujem da je ljut ali i ja sam u veoma nezgodnoj situaciji.

Pogledam u šefa i vidim da je u veoma nezgodnoj situaciji ali sam je sebi smestio.

"Moram da se vratim na posao." Kažem i ustanem kako bih konačno počela sa radom.

_________________________________

Sebastijan je opasan😯