Stan na dan 🔚

XIII poglavlje

Elena P. O. V.

Taksi se zaustavi ispred prelepog restorana. Sve pršti od luksuza i ovog puta nisam iznenađena.

Verujem da je ova večera i te kako bitna za naš kolektiv. Izađem i krenem ka restoranu.

Vitka plavuša stoji na ulazu i lista neke papire.

"Dobro veče." Prekinem je, kada svoj pogled preusmeri i pogleda me rekla bih iznenađeno.

"Dobro veče. Elena?"

"Da."

"Krenite za mnom." Pratim je dok jedini zvuk koji se čuje hodnikom jeste zvuk naših potpetica.

Otvori ogromna vrata i rukom mi pokaže da uđem. Kada zakoračim unutra iznenadim senali brzo se prizovem sebi.

Sala je potpuno prazna i osim ogromnog stola za kojim sedi moj šef i čovek okrenut meni leđima verujem da bi sala bila prazna. Opomenem sebe da sam ponovo zakasnila i ujedno i čestitam sebi.

Krenem ka stolu i shvatam da je moj budući trenutni šef izuzetno nagrađen što se tiče njegovog izgleda. Jedino što sada vidim jesu široka ramena i crna kosa.

Šef ugleda da hodam ka njima pa brzo ustane.

"Dobro veče, izvinjavam se što kasnim."

"Ne kasniš, mi smo ranije stigli. Upoznaću vas." Pogura me do pretpostavljam mog mesta tako da se sada tačno nalazim preko puta partnera.

"Ovo je Elena. Ona je naš najbolji radnik i rado će Vam pomoći oko uređivanja, zar ne Elena?"

Gledam visokog tipa kako ustaje i šokirano gledam. Ovo nije moguće. Definitivno nije.

Leonardo?

"Elena." Progovorim kada mi pruži svoju ruku.

"Leonardo." Molim se u sebi da ne otkrije naše poznanstvo ali koliko vidim on me se čak i ne seća. Da li je to dobro ili loše? Definitivno ovog puta nemam odgovor.

"Izvoli, Elena." Zauzmem svoje mesto kada konobar donese vino. Bez pitanja sipe i ne žalim se.

"Da li želite da odmah pređemo ugovor ili kasnije?" Šef upita Leonarda i shvatam koliko je zapravo bitan.

"Imamo vremena, ne žurimo." Rukom pokaže konobaru da može početi ili šta već.

Obratim pažnju na uređenje ove sale i veoma je lepo, elegantno i prefinjeno. Ne mogu ni da zamislim koliko je koštalo samo opremljenje iste. Da li i ovo poseduje? Ove večeri sam radoznala ali koliko vidim ostaće na tome jer pitanja su tu, odgovora ni na vidiku.

Ne želim da podignem pogled jer znam da ukoliko to uradim sigurna sam da ću videti Leonarda. Ko je pravio glupi raspored i stavio mene da sedim preko puta njega?

Večera je bila prijatna ali predugo je trajala ako mene neko pita. Definitivno je dugo trajala ali bar je bila prijatna tišina.

Pojela sam samo onoliko koliko je bilo dovoljno da ne bih ispala nepristojna. Nije mi bilo ni do hrane ni do pića.

Scene Leonarda i mene u krevetu su se smenjivale kao na platnu. Plašila sam se da ću sve to oživeti ponovo ako ga pogledam.

"Pa možemo početi?" Leonardo započne kada konobari sklone tanjire i ostane prazan sto.

"Slažem se." Šef potvrdi dok ja samo ćutim.

"Ovo je ugovor koji se naravno može izmeniti." Šef podeli svima po jedan primerak.

Mislim da sam ovo trebala dobiti ranije sada mi mogu ponuditi preprodaju droge bez da znam o čemu se radi jer nemam dovoljno vremena za proučavanje svih stavki.

"Biće nam potrebna kancelarija." Leonardo odlučno izjavi.

"Elena ima svoju kancelariju, mislim da je sasvim zadovoljna njom i da nju možete koristiti. Elena?" Konačno se meni obrate.

"Slažem se. Kancelarija je sasvim komforna i ima sve što je potrebno." Primetim Leonardov drzak osmeh dok me gleda i nije mi jasno šta sam sada pogrešno izgovorila?

"Gospođica, će isključivo raditi sa mnom i biće dostupna 24h tokom cele nedelje." Šta? Da li je ovaj čovek razuman?

Definitivno nije. Biću dostupna radnim danima, vikend je za odmaranje i tu nema pregovora.

"Subota i nedelja je neradna. Ne planiram da radim sedam dana u nedelji." Ovog puta ne pričam sa šefom ovog puta gledam Leonarda koji je verovatno iznenađen jer sam konačno progovorila ali to je konačno. Za sve ostalo mogu razmisliti.

"O tome ćemo pričati." Leonardo izgovori i shvatam da smo totalno izbacili šefa iz pregovora.

"Khm. U redu je, Elena ima svoju porodicu i mislim da je u redu da subota i nedelja budu slobodni dani."

Leonardo me ljutito pogleda kada začuje da imam svoju porodicu. Zašto je to čudno?

"U redu." Nezadovoljno promrmlja i sklopi ugovor.

"Što se mene tiče, dogovor je sklopljen. Počinjemo sutra. Vidimo se u Vašoj kancelariji." Leonardo sve izgovori u jednom dahu i iznenađena sam njegovom promenom raspoloženja.

Do malo pre je pregledavao i najmanje sitnice sada je mrgud koji je završio nakon dve bitnije stavke.

"Elena, vrati ću te kući." Šef izgovori kada se rukujemo kao znak da se slažemo sa ugovor i da je posao sklopljen.

"Nema potrebe. Hvala Vam na ponudi."

"U redu." Šef izađe iz sale dok Leonardo ostaje sa izgovorom da mora rešiti neke probleme u restoranu. Znači ima i restoran. Koliko je on bogat?

"Gospođice, biću Vam večeras na usluzi. Šta je sledeće pitam Vas?" Aroganto mi govori dok gleda moju haljinu.

"Molim?" Iznenađeno upitam jer ništa ne shvatam.

"Zapalili ste mi stan. Platili ste to jednim spavanjem sa mnom. Sada ste odjednom dizajner?!" Završi tako što povisi glas i ništa mi nije jasno šta želi da kaže?

"Ne razumem." Naposletku kažem jer to i jeste istina.

"Ali ja tebe odlično razumem. Ispuniću ti želju i odbaciću te kući. Zar to nisi htela kada si dobila svog šefa?"

Tako sam poželela da mu opalim šamar ali se suzdržim. Ne trebaju mi nove nevolje.

Dohvatim svoju torbicu i tražim broj taksiste kako bi me pokupio. Želim da odem što pre odavde.

_________________________________

Nestrpljivo očekujem komentare🤗