Stan na dan 🔚

XII poglavlje

Elena P. O. V.

U mejlu sam dobila lokaciju na kojoj će se večera održati i iznenađena sam brzinom. Šef je rekao da će uskoro dogovoriti sastanak ali nisam mislila da će to biti večeras.

Krenem sa pripremom ranije da kasnije ne bih došla u situaciju da kasnim. Bilo bi to jako neprofesionalno i nepristojno sa moje strane. Imam problem jer nemam vremena za šoping. To znači da mogu izabrati samo haljinu koju imam, srećom imam dosta njih koje nikada nisam obukla.

Crvena haljina iznad kolena, pripijena uz telo mi odmah zapadne za oko. Prosto je savršena. Zatvorena je i ima lagane nabore. Odlična za ovu priliku. Zbog zbrke na poslu nisam rešila problem omo zgrade ne znam ni da li je to uopšte istina. Svakako stoji da bih trebala u što kraćem roku da saznam.

Zamolim svoju frizerku da dođe do mene kako bih imala i pristojnu šminku i frizuru. Na moju sreću pristala je odmah tako da sada sedim u bademantilu i čekam njen dolazak.

Ubrzo se zvono na vratima oglasi i sigurna sam da je to ona.

"Hej." Pozdravi me kada uđe dok nosi pribor koji joj je potreban.

"Hej, pomoći ću ti." Dohvatim šminku i ostavim je u dnevnoj sobi.

"Koliko vremena imamo?" Upita odmah.

"Taman koliko nam je potrebno. Kafa?"

"Može, hvala."

"Sedi, odmah se vraćam."

Dohvatim dve šolje i napravim kafu. Razmišljam koje štikle bih mogla nositi i odlučim se da će biti neke od visokih.

"Šta nosiš?" Upita me jer verujem da u glavi razmišlja šta može napraviti na brzinu.

"Haljinu. Doneću da vidiš." Odem do svoje sobe i donesem haljinu za koju verujem da će sve prisutne ostaviti bez daha.

"Vau, Elena. To je čisto savršenstvo."

"Hvala." Nasmejem se njenoj reakciji jer haljina i jeste savršena.

"Zatvorena je. Onda ćemo visoki rep kako bismo pokazali tvoje lepo lice i istakli divnu figuru."

"Možemo na miru da popijemo kafu pa ćemo onda lagano da pređemo na sređivanje."

Nestrpljivo isčekujem novog partnera, to u firmi niko sem mene ne zna i ne razumem zašto je tako. Dobra stvar je što kao jedna mala firma rastemo i to je odlično.

"Hajmo. Prvo kosa pa onda šminka." Listam pristigle mejlove dok mi frizerka uvija lokne i shvatim da više ne sarađujem sa Sebastijanom.

Da li je to dobro? Po meni je to savršeno. I te kako savršeno. Zahvalim Bogu jer osim njega niko drugi me nije spasio.

Sada mirna i srećna mogu nastaviti svoju karijeru veoma profesionalno, kao i do sada.

Sebastijana neću viđati a verujem da ću se sa novim partnerom odlično slagati mada svesna sam da ne znam ni šta ću raditi ni o kome se radi.

Srećom sva pitanja koja sada imam u glavi rešiću za par sati i nikakvih nedoumica neće biti. Nasmejem se. Ugledam da imam nova 10 mejla. I sve su to mejlovi oko zakazivanja novih sastanaka i konsultacija. Drago mi je što ljudi cene moj trud i rad.

"Vau, ovo su do sada najlepše lokne koje sam u svojoj karijeri napravila." Nasmejano uzvikne i nasmejem se. Lokne su stvarno prelepe.

"Odlično je."

"Uskoro završavam sa kosom. Da li želiš jaku šminku ili ne?"

"Ne želim ništa preterano, ali crveni karmin je obavezan. Ostalo kako želiš."

Taman sam ostavila tablet kada začujem zvuk obaveštenja koji označava poruku sa mejla.

Možda je nešto hitno. Bacim pogled i shvatim da je to Sebastijan. Otvorim mejl i nezadovoljno uzdahnem kada pročitam.

"Draga Elena,

Drago mi je što nastavljamo saradnju. Nadam se da ćeš u skorije vreme zakazati sastanak kako bismo rešili nesuglasice.

P. S. Poljubav je bio neverovatan, ali siguran sam da ti to i sama znaš.

Sebastijan."

Ne mogu da verujem. Naravno da nema nesuglasica. Sve je jasno kao dan. Tačka. Sa njim sam mogla imati samo poslovan odnos ali srećom pošteđena sam. Tako da sve ostalo je njegova zabluda.

"Da li si dobro?"

"Jesam. Samo posao." Ovog puta isključim laptop, nemam volje za dopisivanje. Ujedno sutra će saznati da više ne radimo na istom projektu.

"Gotovo." Zadovoljno pljesne rukama i okrene ke ka ogledalu kako bih ugledala njen rad.

"Vau. Hvala ti puno."

"Nema na čemu."

"Moram samo da obučem haljinu i krećem. Sačekaj me ako imaš vremena pa ćemo zajedno izaći."

"Dogovoreno. Skupiću taman ovaj haos koji sam napravila."

Obučem svoju haljinu i nasmejem se zadovoljno kada shvatim da mi stoji isto kao i onog dana kada sam je probala.

Stavim parfem, obujem štikle i pokupim torbicu. Novac za taksi i telefon je tu tako da sam spremna.

"Savršena si. Verujem da ćeš oboriti sve s nogu."

"Pozvala sam taksi. Možemo da krenemo."

________________________________

Sebastijan ne odustaje? Izgleda da ćemo imati mali problem sa njim🙄