SUDBINE (Završena)

2. poglavlje

Džoana Dženkins je te večeri, prvi put posle mnogo vremena, shvatila koliko vreme brzo prolazi. Stajala je na tremu svoje kuće, koju je nasledila od roditelja, i posmatrala sivi automobil kako usporava u dvorištu.
Ljudi se udalje jedni od drugih, znala je to. Život se ispreči. Obaveze. Dan po dan i prođe godina, a za godinom još jedna, pa još jedna i tako u nedogled.

Čudne su se stvari dešavale u prošlosti. Čudni su bili i njeni roditelji kad su se tako olako odrekli svog deteta. Ne čudni. Preblaga je to reč. Zadrti i bezdušni. To ih već bliže opisuje. Večito im je bilo bitnije šta će drugi reći i misliti o njima. Zato je valjda na kraju sve ispalo kako je ispalo. Tada je još bila dete i prihvatala je sve odluke svojih roditelja, jer još uvek nije znala da im se suprotstavi. Ali sada... Sada je znala koliko su pogrešili.
Koliki god da je bio Patrišin greh, ona je bila njihovo dete i upravo je u njima trebala pronaći bezrezervnu ljubav i podršku, ali to nije bio slučaj. Pustili su je da ode. Umrli su, a za života više ni jednom nisu videli ni nju, ni svoju unuku.

A sada je, trideset godina kasnije, Ešli stajala u dvorištu majčine kuće držeći za ruku svog trogodišnjeg sina. I ona sama je imala tri godine kada ju je majka odvela iz Sikverlake-a.
Ešli se nije sećala toga, ali Džaona jeste. Imala jedanast godina i nije mogla ni da pretpostavi da je to poslednji put da vidi Patrišu. Bilo je veče, ali ni približno ovako vedro i toplo. Kiša koja je pljuštala te večeri bila je nešto što su meštani Silverlake-a dugo pamtili, jer se ni pre, a ni posle toga takva kiša više nije desila. Džoana nije znala šta je Patriša uradila. Majka ju je poslala u svoju sobu i odatle je jedino mogla da čuje povike i plač male Ešli. Šćućurila je na prozorskoj dasci i čekala da se rasprava završi. Nije bila mala kao Ešli, ali ni dovoljno odrasla da shvati o čemu se radi ili da dovede autoritet svojih roditelja u pitanje. Pretpostvaila je da je Patriša sigurno nešto debelo zabrljala, jer ni Ned nije bio tu i pomislila kako je verovatno i on bio ljut na njenu sestru. Patriša i ona nikada nisu bile drugarice, jer je ona bila dvanaest godina mlađa, ali su se volele. Džoana joj se divila i želela je da bude lepa baš kao Patriša kad odraste. Te večeri se strašno plašila za svoju sestru iako ni sama nije znala zašto. Strah joj je izazivao bol u stomaku dok je slušala oca kako viče: "Napolje! Ne želim da te vidim više! Ni tebe, ni to derište! Napolje!"
I Patriša je poslušala.
Kroz prozorsko staklo mutno od kiše, Džoana je videla svoju sestru kako odlazi. Držala je Ešli u rukama. Još uvek se sećala žute kabanice koju je Ešli imala na sebi i plitkih Patrišinih cipela u kojima su joj noge sigurno bile mokre. Mala putna torba visila je Patriši na ramenu dok je nestajala iz Džoaninog vidokruga ni jednom se ne okrenuvši.
Džoana je očekivala da će joj roditelji reći šta se desilo i gde je Patriša otišla, ali njih dvoje više nikada nisu ni reč rekli o svojoj starijoj ćerki. Na njena pitanja uvek je postojao samo jedan odgovor, a to je da Patriša više nije njihova ćerka. Vremenom je i Džoana prestala da zapitkuje, ali to ne znači da je zaboravila. Onog trenutka kada je zaradila svoj prvi novac i, samim tim, više nije zavislila od roditelja rešila je da potraži Patrišu i Ešli, ali to je bilo teže nego što je mogla da pretpostavi. Patriša je jako dobro prikrila svoje tragove kao da nije želela da bude nađena. Ironija je bila u tome što niko nije ni pokušavao da je pronađe. Niko osim Džoane. Pokušavala je na sve načine, ali bezuspešno. A onda je jednog dana pre šest godina telefon zazvonio kao i toliko puta do tad, ali poziv je bio sve samo ne običan. Bila je to Ešli. Među majčinim stvarima koje je uvek držala vam njenog domašaja pronašla je broj telefona. Pozvala je tetku koja je u njenom životu bila nepoznanica baš kao i toliko toga i saopštila joj da joj je sestra umrla.
Džoana je odmah odletela u Atlantu. Tokom čitavog leta mučila ju je pomisao da više nikada neće dobiti priliku da zagrli Patrišu, a tome se nadala svih proteklih godina. Nova prilika da se ponovo zbliži sa svojom sestrom više nije postojala, ali bila je tu Ešli i Džoana se zaklela da neće dozvoliti da joj i ona ponovo isklizne iz života kao što je to učinila njena majka.