SUDBINE (Završena)

17. poglavlje

Kažu da se ubica najčešće vraća na mesto zločina iz dva razloga.
U prvom slučaju ostaje u blizini ili se stopi sa gomilom kako bi samozadovoljno posmatrao uviđaj likujući u sebi što se sva ta gužva stvorila upravo zbog njega.
U drugom slučaju se vraća na mesto zločina nakon nekog vremena kako bi oživeo sećanja i ponovo doživeo ono uzbuđenje koje je osetio dok je svojoj žrtvi oduzimao život.
Ali kao i u svemu drugom, i ovde postoje presedani i bezbroj drugih razloga zbog kojih bi se ubica vraćao na poprište zločina.

Te noći razlog je bila pređašnja nepromišljenost i nastojanje da se ispravi greška.

Sa svakim novim korakom trava je prigušeno šuštala u mraku. Tanak snop svetlosti poskakivao je u ruci koja je držala malu baterijsku lampu. U ruci koja je zbog opreza bila u gumenoj rukavici. Sovin huk se čuo iz obližnje krošnje, pa je prilika zbog toga na momenat stala prepadnuta.
Ali predah je kratko trajao. Sa svakim novim korakom pecaroška koliba je bila sve bliža, a ona i jeste bila cilj.

Onog momenta kada se zadnji zid trošne drvene kolibe ukazao pred nervoznim ubičinim očima koraci su se zaustavili. Ruka u rukavici izvukla je iz džepa smeđu papirnu kesu i njen sadržaj istresla u travu.
To je moralo biti obavljeno. Istini za volju, to je moglo biti obavljeno bilo gde, ali noge kao da su same krenule tu gde je skončala ona kučka Kejtlin Redli!

Na drugom kraju grada Serena je još uvek bila zagledana u prvo pismo. Mislila je da će njena radoznalost biti zadovoljena kada bude saznala o čemu se radi i ko je uopšte slao ta pisma njenoj majci, ali umesto da se tu zaustavi bila je samo dodatno zaintrigirana.
Uzela je drugo pismo i u mislima zamolila majku da joj oprosti što gura nos tamo gde mu nije mesto.

Draga moja Olivija,
Ne mogu da ti opišem koliko sam bila srećna kada mi je stiglo tvoje pismo. Moram ti priznati da sam strepela da ćeš ga jednostavno pocepati i baciti i da se nikad nećeš javiti.
Valjda sam zaboravila kakva si i da ti tako nešto nikad ne bi uradila.
Drago mi je što si dobro i što su ti deca zdrava. Za Daglasa te nisam ni pitala, jer ga viđam na televiziji i vidim da je dobro. Neizmerno ti hvala za onih nekoliko reči o mojoj Džoani. Nemaš pojma koliko mi to znači!

Ali dosta o svemu tome! Vreme je da ti priznam zašto sam ti, u stvari, pisala. Naravno da sam želela da znam kako si. Bila si mi i ostala jedini pravi prijatelj u životu, ali postoji još nešto. Rećićeš da sam luda, ali svakim danom sam sve sigurnija da moja Ešli nije Nedova ćerka. Nema ona ništa Nedovo, veruj mi. Liči na mene. Ima sve moje osim očiju. Oči su Daglasove.
Ne uzrujavaj se! Ne pišem ti ovo da bih ti rasturila porodicu ili zahtevala bilo šta osim jedne male usluge.
Učini mi to, Olivija, i više nikada nećeš čuti reč od mene ako tako budeš htela. Samo mi, molim te, skrati muke i daj odgovor na pitanje koje me godinama muči.
Ned je vrlo brzo počeo da sumnja. Optuživao me je i terao da priznam kako sam mu podmetnula tuđe dete, ali ja nisam mogla da priznam nešto u šta nisam bila sigurna. Nisam više mogla to da trpim. Zato sam i otišla.
Ali sad sam skoro potpuno sigurna samo mi treba potvrda. Svaki put kad pogledam svoju ćerku u oči ja vidim Daglasa i ne mogu, a da se ne zapitam da li je on njen otac. I taj osmeh njen... Njegov je. Znam da mi ne veruješ. Zato ti šaljem njenu sliku. Uveri se sama.
Sve češće mislim da mi je Ned namerno stavio nešto u piće. Hteo je da me odvoji od Daglasa, jer je bio zaljubljen u mene. A ti znaš da ja nikada ne bih bila ni sa jednim drugim muškarcem. Ali to sad više nije ni važno... Nismo bitni Daglas i ja. Ta lađa je odavno otplovila. Važno je samo da saznam istinu. Samo ja. Neću reći Ešli. To joj ionako ništa ne bi značilo. Neće više nikada kročiti u Silverlake.
Ali ja... Ne mogu da napustim ovaj svet, a da ne saznam istinu.
Odavno sam već bolesna, Olivija, i ne znam koliko mi je još vremena ostalo. Pomozi mi! Pošalji mi nešto Daglasovo što bi moglo da se iskoristi za analizu. Molim te. Učini mi to, jer ne znam šta me uskoro čeka. Moja bolest je nepredvidiva. Možda ću ovako živeti godinama, a možda mi se stanje drastično promeni za nekoliko meseci. Zato sam toliko uporna i zato toliko žurim.
Zagledaj se dobro u oči moje ćerke. Videćeš da nisam luda.
Ne tražim ništa drugo osim istine. Niko neće znati, obećavam ti!
Patriša