SUDBINE (Završena)

12. poglavlje

Matilda Hačins je poput sunđera upijala svaku reč koju bi čula o ubistvu kod pecaroške kolibe. Dešavale su se u Silverlake-u razne stvari, pogotovu u vreme turističke sezone, ali njoj se činilo da se skoro ni o čemu nije ovoliko govorilo. Skoro ni o čemu, jer se svakako puno govorilo o samoubistvu Rendija Šoa. Jedan njen poziv uzburkao je miran grad, jer je upravo ona bila ta koja je pronašla Rendija obešenog o plafonsku gredu u šupi. Došla je da mu donese ručak kao što je to činila svakog drugog dana. Ali nije bila tu samo zbog ručka. Ručak je ponela iz navike ili kao izgovor da se uputi u straćaru u močvari. Došla je spremna na svađu. Želela je da ga optuži za izdaju, da mu kaže kako je nesposoban i koliko ju je samo razočarao. Dozivala ga je ulazeći u kuću i tražeći ga oko nje sve dok nije pošla preko zatravljenog dvorišta prema maloj trošnoj šupi.

Sećanje na taj dan uvek bi je uzbudilo. Požurila je u kuhinju kako bi se uposlila nečim i tako spreči sebe da potone dublje u taj davni vreli letnji dan. U poslednje vreme je sve teže kontrolisala učestale napade ludila i toga je bila svesna. Bila je svesna da je ponekad padala u divlju histeriju i ono što ju je plašilo bilo je da ne saznaju komšije, da je ne čuju. Mogli bi pozvati Hitnu pomoć, a ovi bi je verovatno smestili na bolnicu.

Međutim, drugi oblik njenog "problema" pravio je od nje hladnu, proračunatu i neustrašivu osobu. Dobijala je snagu, i fizičku i mentalnu, kakvu nije ni znala da može posedovati. Sviđala joj se ta žena. Sviđala joj je, jer je bila spremna na sve. Zbog nje je morala da se kontroliše.
Zbog nje je vredelo trpeti histeriju, anksioznost, strah. Samo zbog nje. Ona će joj pomoći da ispravi sve. Ona će joj pomoći da napokon dobije ono što želi.

Sa kezom na licu Blejk je napustio grad. Nameravao je da ode kući i od oca sazna ima li kakvih novosti i kada mogu očekivati tipa iz FBI-a.
Nije podnosio Kejtlin i to nikada nije krio. Pa ipak, ni u jednom trenutku joj nije poželeo smrt i ono što joj se desilo bilo je užasno. Kakva god bila, nije to zaslužila. I zato se nadao da će krivac biti uhvaćen i kažnjen. I sam je želeo da nekako tome pomogne, ali izgleda da trenutno nije baš omiljeni lik Denu Hardiju.

Naglo je zaustavio kamionet na raskrsnici gde su se putevi razdvajali prema njegovom i imanju Džona Rajlija. Osetio je krivicu što ga već dugo nije posetio. Kolebao se tek nekoliko sekundi, pa odlučio da odvoji nekoliko minuta za prijatelja.
Očekivao je da će Džona zateći u dvorištu ili na tremu, ali pogrešio je. Dvorište je bilo pusto. Čak pomalo zapušteno, pomislio je dok je izlazio iz kamioneta. Arči je istrčao iz kuće i prvo dva puta veselo zalajao pre neko što je strčao dole i pošao Blejku u susret. Blejk se spustio na kolena kako bi se lakše pozdravio sa ushićenim psom. Češkanje iza ušiju bilo je Arčijevo omiljeno, pa je isplaženog jezika uživao sve dok se Blejk nije uspravio i pošao prema kući.

- Džone! - pozvao je domaćina očekujući da će ugledati negde napolju, ali Džonov glas dopirao je iz kuće kada ga je pozvao da uđe.

U kući je vladala prijatna hladovina. Veliki ventilator zvrndao je u uglu dok se dnevna soba nalazila u polumraku zbog zamračenih prozora. Džon je ležao na trosedu, a desna noga izdignuta na jastuke bila mu je u gipsu.

- Šta desilo?! - pitao je Blejk umesto pozdrava.
- Nećeš verovati. Glupost. Izlazio sam iz traktora. U stvari, iskočio i pao. - osmehnuo se Džon snebljivo poput nestašnog deteta koje se povredilo i naučilo lekciju.
- Nisam znao. Zašto me nisi zvao? Verovatno ti je trebala pomoć oko svega! - Blejku je iskreno bilo žao što mu se nije našao ranije.
- Ne brini. Arči i ja se za sada dobro snalazimo. Iz Baklijevog marketa nam donose namirnice tako da imamo sve što nam treba. -
- Svejedno! Kako odlaziš kod lekara? Kad imaš kontrolu? - nije popuštao Blejk.
- Čoveče, baš umeš da budeš naporan! Kad već hoćeš da pomogneš donesi nam po pivo iz frižidera. U stvari, meni coca-colu. Pijem lekove. -