SUDBINE (Završena)

6. poglavlje

Tanka zavesa ispred otvorenog prozora blago se lelujala zbog laganog vetra koji je dolazio sa jezera. Bilo je to tako dobrodošlo osveženje.
Ešli je ležala sama u krevetu, jer Noa više nije spavao sa njom. Te večeri je, posle kupanja, otrčao u sobu koju mu je Džaona namenila i prstom pokazao na krevet presvučen plavom posteljinom iscrtanom zvezdama i nasmejanim polumesecima. Ešli je ostala sa njim dok nije zaspao, a onda tiho napustila sobu srećna što se njen dečak tako dobro privikavao na novo okruženje.

Sada je ležala okrenuta prema stonoj lampi sa lakim ljubavnim romanom u rukama, ali joj priča ni malo nije držala pažnju. Misli su joj lutale na sve strane. Bila je umorna. Dan je bio dug i prepun uzbuđenja. Želela je da se opusti uz knjigu. Nadala se da će tako vrlo brzo zaspati, ali san joj nije dolazio na oči. Prisetila se Matilde Hačins. Ta čudna i, sasvim sigurno, neuravnotežena žena je tako lako pomenula vezu između Patriše i Daglasa, a kada ju je Ešli zamolila da joj ispriča nešto više o tome odbila je bez razmišljanja. Izgledala je kao da se posle kraćeg lutanja nekim paralelnim univerzumom vratila u realnost svesna da je načinila grešku. Ponavljala je kako prošlost treba ostaviti u prošlosti i brzo počela da ubeđuje Džoanu da se prijavi na takmičenje u pravljenju kuglofa. Ešli se ponadala da će joj Blejk priteći u pomoć, ali on je samo ćutao i napregnuto posmatrao tu luckastu ženu koja nije prestajala da brblja. A onda je bukvalno skočio na noge, zgrabio onu lokomotivu i pošao prema kombiju.
Ešli se u nekom momentu zapitala da li je on znao da su njegov otac i njena majka bili u vezi. Nije videla iznenađenje na njegovom licu, ali vrlo lako je moglo i da joj promakne, jer je predugo posmatrala Matildu.

Blejk...

Izgovorila je njegovo ime u mislima i osetila ono čudno ushićenje koje bi se javilo kad god bi joj bio blizu. Stvarno se budila ta skrivena žena u njoj. Svakim danom je bila sve budnija, a Ešli se činilo kako sve više gubi kontrolu nad sobom.
Bilo je nešto u tom čoveku tako neobično i zbunjujuće. Umeo je da bude prijatan i ljubazan. Takav je bio dok su razgovarali u voćnjaku. Sa Noom je bio nežan i strpljiv i zbog toga mu je bila posebno zahvalna.
Ali nije uvek bio takav.
Onog dana na njegovom imanju...

Mrzela je što se uopšte priseća toga, ali nije znala kako to da spreči. Gotovo uvek kada bi pomislila na Blejka nevoljno bi se prisetila kako se pojavio ispred nje go do pojasa. Prisetila bi se i njegovog pogleda u kome nije bilo ljubaznosti i nežnosti već nečeg mračnog i sirovog.
Ali nije to bila ona tama koju je videla u Kevinovim očima. Ne.
Od tame u Blejkovim očima se nije plašila. Štaviše, privlačila ju je. Dozivala. Zavodila. Bila je tako senzualna i čulna da ju je osećala na sebi. U sebi.
Nije to želela, ali nije mogla da se odupre. Bila je tek žena pred jakim i snažnim muškarcem. Zatvorila je oči i vrlo brzo je bio tu pred njom. Njegova impresivna pojava zablistala joj je u sećanju tako jasno da je osetila stid. Stid, jer je silno želela da ga ponovo vidi onako razodevenog, prljavog i znojavog. Poželela je da spusti ruku na njegov čvrst stomak i isprati liniju tamnih dlačica sve do pojasa njegovih pantalona. Ili je možda želela da nastavi još niže?!
Gotovo da je zakukala zbog svoje slabosti.

Ustala je iz kreveta posramljena i gonjena iznenadnom vrelinom koja joj je tutnjala telom. Prišla je prozoru i pogledala napolje. Potajno se nadala da će ga videti kao onda kada se vratila u sobu i slučajno ga primetila kako sedi na motoru i posmatra kuću. Ali put je bio pust, a Ešli oseti oštri ubod razočaranja.

I Blejk je bio budan.
Opružen na leđima posmatrao je tavanicu, ali je sve češće spuštao pogled na komodu na čijem je vrhu stajala popravljena lokomotiva. Odmah ju je popravio. Medison ga je pitala čiji je to vozić. Rekao joj je da pripada jednom dečaku sa kojim će je uskoro upoznati.
Hoće li stvarno to učiniti?
Imao je želju da to učini, ali možda bi prvo trebalo da pita Ešli za dozvolu.