SUDBINE (Završena)

14. poglavlje

Eliot Kejn je dugo bio zagledan u papire vezane za slučaj zbog kog je i poslat u Silverlake. Nije saznao mnogo. U stvari, gotovo da ništa nije imao, ali to ga nije obeshrabrilo. Bio je tu tek jedan dan.

U nekom momentu je odustao. Bio je umoran, a onda je shvatio i da je gladan. Pokupio je papire sa kreveta i odlučio da izađe i nešto pojede.
Nije bio srećan kada je tog dana saznao da su svi smeštajni kapaciteti u gradu popunjeni i da će morati da boravi u motelu van grada. Osećao se izlovano, ali to trenutno nije bilo bitno. Imao je zadatak. Imao je slučaj pred sobom koji je morao da reši i nije nameravao da napusti Silverlake dok to ne učini.

Dok se, nešto ranije, tog dana vozio prema motelu kako bi iznajmio sobu primetio je mali restoran u blizini. Na upadljivoj reklami je pisalo da rade non-stop. Bar mu je to odgovaralo.

Nejtan prethodne noći nije spavao kod kuće. Nije to bilo ništa čudno, a Lindi je to, u neku ruku, u ovom momentu i odgovaralo. Prisećala se njegovih reči kojima je odbacivao njene optužbe da je ubio Kejtlin. Nije bila sigurna da li je bio iskren. Toliko puta ju je slagao, izmanipulisao i prevario da ona više nije bila sigurna ni u šta kada je on bio u pitanju.
A sada je ponovo bila sama. On je opet nekud otišao.
Vratio se kući oko podneva. Zadržao se par sati ponašajući se prema njoj kao da ne postoji, a onda se svež i namirisan opet izgubio i znala je da je sigurno u krevetu neke druge žene.
Odavno je već znala da je on vara, ali ranije kao da joj je bilo lakše da se pretvara da to ne zna. Trudila se da uopšte ne razmišlja o tome i da zažmuri kada god bi jasni pokazatelji njegovog neverstva iskrsavali pred njenim očima.

Ali sada nije to više mogla.
Nije znala konkretan razlog. Samo je znala da joj više neće biti dovoljno da se samo isplače u tišini svog samotnog doma. Znala je da je više nije briga šta drugi misle o njoj. Nek' idu svi dođavola! Bilo joj je dosta svega!

Morala je da izađe. Kuća joj je odjednom postala pretesna. Nije imala koga da pozove da joj pravi društvo osim nekih nazoviprijateljica kojima nije želela da pruži zadovoljstvo da se naslađuju njenom mukom i modricom ispod oka koju nije mogla u potpunosti da sakrije.

Htela je da izgleda lepo. Verovala je da će joj to pomoći da se oseća bar malo bolje. Obukla je tamno ljubičastu haljinu koja je savršeno pratila liniju njenog tela i otkrivala njene noge. Kosu je skupila u rep, a na lice nanela korektor i puder kako bi modrica bila manje upadljiva. Duge trepavice je naglasila maskarom, a na usne stavila ruž u boji haljine.

Stvarno je izgledala lepo. Bila je čak i previše doterana za onaj restoran van grada, ali to je bilo jedino mesto na koje je mogla da ode, a da ne sretne nekog poznatog. Tamo su obično odlazili turisti kada bi se drugi restorani u gradu popunili ili zatvorili, jer je ovaj radio stalno.
Znala je da joj je za takvo mesto trebala malo ležernija odeća, ali ko ga jebe! Rešila je da bar jednom uradi nešto onako kako ona želi, a ne onako kako bi trebalo.

Sužen izbor alkoholnih pića u tom restoranu naterao je Lindu da poruči nekakav liker. Nije bilo žestine koja bi njoj u tom mementu najviše prijala, jer je to bilo mesto na koje su ljudi odlazili prvenstveno da jedu, a ne da piju. Slobodnih stolova je bilo malo, pa se ona smestila za sto u samom ćošku odakle je imala pogled na ceo restoran. Bilo je neobično prijatno doći tu i posmatrati mnoštvo nepoznatih lica. Davalo joj je lažni utisak da se nalazi negde daleko od Silverlakea. Zapalila je cigaretu i nastavila da posmatra ljude oko sebe. Zanimala se tako što je gradila pretpostavke o njihovim životima. Na osnovu izraza njihovih lica određivala je koliko su srećni ili nesrećni, čime se bave i da li su i koliko neverni svojim partnerima. Bila je to igra koju je često igrala. Igra za koju joj nije bilo potrebno društvo.

A kada je premestila pogled na sledeći sto na momenat je ostala zbunjena. Nije očekivala da je muškarac za tim stolom posmatra i kada je premestila pogled na njega bilo joj je jasno da njegov već odavno počiva na njoj. Nije ni trepnuo kada ga je pogledala, ali ona se toliko spetljala da je odmah skrenula pogled.