SUDBINE (Završena)

22. poglavlje

Vest o hapšenju Matilde Hačins proširila se Silverlakeom brzinom svetlosti. Meštani su bili šokirani i zapanjeni. Pronosili su i prepričavali ono što su jedni od drugih čuli iako im se sve to i dalje činilo neverovatno.
I turisti su bili jednako zainteresovani za tu priču, pa je Matilda Hačins postala glavna tema u Silverlakeu i okolini.

Otac Tomas je bio posebno potrešen. Ono što je čuo i doživeo ostavilo je dubok trag na njegovu psihu, pa je trebalo dosta vremena da se vrati u normalu.
Ali, čini se, da su Džon Rajli i Daglas Hravud bili najviše pogođeni istinom koja je isplivala na videlo. Daglas je odreagovao burno, što je nekako i bilo u skladu sa njegovim karakterom. Kada je šerif Den Hardi došao na imanje i ispričao im sve o Matildinoj maloj smicalici koju je izveo Rendi, Daglas je psovao Matildu na sav glas. Razbio je čašu koju je držao u ruci i bio toliko razjaren i uzbuđen da se Blejk uplašio da će ga ovog puta sigurno strefiti infarkt. U tom trenutku nije bio u stanju ni da samo razmisli o svemu što im je Hardi rekao. Međutim, kada je ostao sam, sve to kao da se samo sručilo na njega. Pomislio je na Džona Rajlija i zapitao se da li je on bilo šta čuo. Odjednom je bio rastrzan između njega i Daglasa. Nije mogao da ostavi Daglasa samog, ali je isto tako želeo da ode kod Džona kako on ne bi bio sam.

Srećom, Serena je bila tu. Videla je na kakvim je mukama i uverila ga kako će ona ostati sa Daglasom i kako ne mora zbog toga da brine.
Poljubio ju je u obraz, pa je zagrlio prilično snažno što je u tom trenutku bio njegov način da joj se zahvali.

Džon Rajli je od momka koji mu je donosio namirnice čuo da je Matilda Hačins uhapšena zbog čak četiri ubistva, i baš kao i svima, i njemu je bilo teško da u to poveruje. Ipak, nije se mnogo zamarao time. Bilo mu je žao tih jadnih ljudi kojima je Matilda presudila, ali da im pomogne nije mogao. Zato je odlučio da se drži po strani kako je oduvek i činio i pusti grad da oko njega vrvi od priče i iščuđavanja.
Međutim, čim je ugledao Blejka na svom pragu shvatio je da se nešto dogodilo. Nije znao šta je u pitanju, ali izraz Blejkovog lica jasno mu je davao do znanja da nije u pitanju ništa dobro.

Činilo mu se kao da sanja dok je slušao o događajima koji su se desili na zabavi Lonija Perkinsa nakon što je on otišao odatle. Imao je utisak da propada i nestaje kroz fotelju u kojoj je sedeo. Sa svakom novom izgovorenom reči Blejkov glas mu se činio drugačijim, zvonkijim poput nekakvog eha koji je uporno odzvanjao kroz sobu i odbijao se o zidove. Reči su ga napadale, pogađale i bolele. Proveo je gotovo trideset i pet godina nesvestan da je Matilda Hačins zbog svoje ludosti odredila njegovu i sudbinu nekolicine drugih ljudi.

A on... On je na sve to naseo! Prihvatio je ono što mu je bilo servirano, a da se ni jednog momenta nije zapitao zašto, kako?!
To je bila Olivija, za ime sveta! Trebalo je da zna. Trebalo je da bude siguran u nju, da joj veruje, ali kako kad ni ona sama sebi nije verovala?! Bila je zbunjena, uplašena i bez i jednog odgovora na njegova pitanja.
Pustio ju je. Digao je ruke od svega. Bio je mlad, sujetan i brzoplet. Bio je povređen.
A sada... Sada je shvatio da je samo bio glup!

Osećao se kao da mu je neki ogroman kamen pao na grudi i kako lagano ostaje bez vazduha. Došlo mu je da zaurla od besa i muke, ali nije bio sposoban da ispusti ni glas.

Naučio je da živi u samoći. Naučio je da živi od sećanja. Saživeo se sa gubitkom. Pratio ga je poput Arčija, a on je jednostavno odlučio da čak ni ne pokuša da mu pobegne. Priglio je svoju usamljenost i sećanja na Oliviju, jer je jedino tako mogao da opstane.
Ali sad nije znao kako dalje. Nije umeo da živi sa krivicom. Ta prokleta spoznaja da je sve moglo biti drugačije bila je nepodnošljiva! Došla je kao kazna, a on će čitavog života žaliti za onim što je mogao imati, a što mu je na tako surov način oduzeto!

Blejk ga je dugo posmatrao, ali Džon je bio nesposoban da bilo šta kaže.

- Jesi li dobro? - pitao je Blejk u nekom trenutku.
- Ne znam... Sve to što si mi ispričao... Shvataš li šta to znači?! Pokleta bila! Poigrala se sa nama kao da smo njene igračke! Uništila mi je život, a ja sam joj to dozvolio! - objašnjavao je Džon uzbuđeno, a glas mu je drhtao.