SUDBINE (Završena)

5. poglavlje

Džeraldina je svaki obrok posluživala u trpezariji, ali je Blejk oduvek više voleo da obeduje u kuhinji. Čitav taj ritual, počevši od toga ko gde sedi sa njegovim ocem na čelu, delovao mu je tako zvanično i uštogljeno. Zato bi svaki put kad bi mogao da bira odlazio u kuhinju i tamo jeo. Kuhinja je ličila na dom. Džeraldina ju je načinila domom svojim kuvanjem i pečenjem, mirisima koji bi se osećali čak i u dvorištu i kariranim zavesama sa malenim karnerima koje su samo upotpunjavale rustični izgled prostorije.

Probudio se prilično rano. U kući je bilo tiho i znao je da Serena, Medison i Daglas još uvek spavaju. Navukao je na sebe donji deo trenerke koji mu je prvi pao pod ruku baš kao i majica i pošao dole. Bio je to dan za odmor i, iako nije mogao više da spava, definitivno je mogao da provede jutro lenčareći što je i planirao.

U kuhinji su Džeraldina i Misi, jedna od devojaka koja je bila zadužena za čišćenje i spremanje kuće, pile kafu. Kuća je bila ogromna i teško da bi Džeraldina uspevala da postigne sve sama.

- Jutro. - pozdravio ih je dubokim jutarnjim glasom.

Obe mu uzvratiše pozdrav. Nasuo je sebi kafu, pa im se pridružio za stolom. Ćutao je. Voleo je tišinu ujutru i uvek bi mu trebalo neko vreme da se adaptira. Misi je ćutke posmatrala ono malo preostale kafe u svojoj šolji. Imala je neopisivu želju da ga makar i samo na trenutak lepo pogleda, ali nije se usuđivala zbog Džeraldine.
Čitava dva minuta kasnije i Džeraldininom strpljenju je došao kraj.

- Jesi li završila sa kafom? -
- Jesam. - odgovorila je Misi, pa sručila u grlo poslednji gutljaj.
- Onda možeš da počneš od Blejkove sobe i pazi, jer ostali još uvek spavaju. -

Misi je bez reči otišla svojim poslom. Džeraldina se promeškoljila na stolici posmatrajući Blejkov profil.

- Fina neka cura ona Ešli. - izgovorila je trudeći se da zvuči nehajno.

Blejk je nastavio da ćuti. Pripalio je cigaretu i otpio iz prugaste keramičke šolje.

- Bilo bi lepo kad bi je Serena ponovo pozvala da dođe, zar ne? - nastavila je.
- Znao sam da je trebalo da odem u dnevnu sobu! - iznervirano je pogledao Blejk.
- Zašto? Pa pričamo samo! Jesi li znao da je razvedena? -

Blejku je došlo da se nasmeje na sav glas! Nije mogao da poveruje da se ni jednog trenutka nije zapitao ima li ona nekog. One prve večeri video je dete u kolima, ali to mu nije smetalo. On voli decu.
Ipak, trebao je da pretpostavi da negde ima muža, verenika ili šta god... ali nije. Otpisao je svaku mogućnost postojanja drugog muškarca u njenom životu i pre nego što je shvatio da mu se dopada. Dobro je što je razvedena. Nije mogao ni da zamisli kako bi podneo saznanje da je srećno udata.

- Nisam znao. - promrmljao je još uvek izgubljen u svojim mislima.
- Eto, sad znaš. Te razvedene su ti izgleda postale ciljna grupa. - zadirkivala ga je Džeraldina.

Nije uspeo da se ne nasmeje.

- Kako to da je Ešli fina kad ti ne voliš razvedene? -
- Nisam rekla da ne volim razvedene nego da mi se ne sviđa ona Vanesa. Ova mala je baš fina cura. Videla sam kako je gledaš. -
- Ma nemoj! A kako sam je to ja gledao? - pitao je i upiljio se u njeno lice navlačeći na svoje najbolje pokeraško koje je imao.
- Kao da nikad ranije žensko nisi video. -

Bilo mu je teško da ostane ozbiljan, ali je nekako ipak uspeo.

- Znaš, za ženu tvojih godina imaš prilično prljavu maštu! -
- Ne pokušavaj da me postidiš, jer ti neće poći za rukom! - bila je nepokolebljiva.
- To mi je jasno. - zakolutao je očima.
- Hajde, što lepo ne priznaš da ti se sviđa i otkačiš se već jednom od one namiguše?! Šta će ti ona uopšte? U stvari, znam! Nemoj ništa da govoriš! - požurila je da ga preduhitri.
- Nisam ni planirao! - rekao je namrgođeno.