Znaš mnogo me nervira to što su svi kao 'tu' ako ti 'kao nešto treba,slobodno se javi',a kada im se odučiš kojim slučajem otvoriti umjesto riješenja dobijaš odgovore koje si si mogao i sam napisati 'jebiga','a ne znam sta da ti kažem'...i ostale kliše gluposti.To je mozda i jedan od razloga zašto nikome ne govorim nista,zašto se nikome ne obratim,svaku bitku pobijedila sam sama s sobom,tako će i ostati.Želim da se menjam,ali od kuda da krenem,ako ću da krenem od okoline sumnjam da ću postići nešto,trebala bi biti skroz samostalna i otići u pizdu materinu da me nitko ne zove,da me nitko nista ne ispituje.Ljuta sam,pogotovo na sebe...
