NASLEDNICA

1 deo

Nekoliko dana ranije

- ,,Rebeka, ja sam zaista umoran od tog tvog detinjastog ponašanja." , čim zakoračim u dnevnu kuću, pet minuta moj mlađi brat Maurizio kreće daviti. Oblačim dugi crni kaput, a Mauriziova vilica ide do poda. Šokiran je mojom kratkom crnom haljinom.

- ,,Da ti otac vidi tu haljinu, odsekao bi ti obe noge Rebeka." , zakolutam očima. Moja haljina je savršena. Imam dvadeset jednu godinu, neću se oblačiti kao baba. Naravno da ću da ističem vitku liniju i duge noge.

- ,,Maurizio, ne preteruj. Ja u svom životu radim sve što želim, nisam ograničena kao ti. A i tatina sam mezimica, znamo oboje da mi za sve progleda kroz prste."

- ,,Siguran sam da mu se ne bi svidelo da nosiš haljinu i da ti se vidi pola dupeta. Stalno ti govori da paziš na svoje ponašanje jer nisi bilo ko." , prestala sam da ga slušam i kada je to shvatio promenio je temu ,,Uostalom, gde ideš?" , sednem na ugaonu i krenem obuvati štikle.

- ,,U Stix."

,,Savršeno. Klub pun kurvi i narkomana."

- ,,Dragi brate, molim te, spusti loptu malo. Ti i ja smo dva sveta, poštujem to. Nažalost, ovde sam zbog tebe ali nema veze. Da je sreće, ja bih sada bila u Italiji i bavila se porodičnim poslom. Ali, ne, trunim ovde kao poslednja budala. Međutim, i dalje ti ja to ne prebacujem. Poštuj i ti mene malo." , kivna sam zbog ovoga. Priznajem to. Maurizio je izabrao život normalnih ljudi, ja to ne želim. Tobože, želi postati doktor. Nema veze, poštujem to. Samo prosto, želim da me razume. Ja se želim baviti porodičnim poslom. Ja, za razliku od njega, ne poričem ko sam i čija sam ćerka. Upravo zbog njega ja ne mogu doći u domovinu. Majka i otac se trude da nas drže dalje od svega toga, i kada bi Maurizio promenio svoje glupo mišljenje, vratili bismo se kući. 

- ,,Ja nisam rekao roditeljima da si mi ovde potrebna, oni su sami izabrali da i tebe pošalju ovde."

- ,,Bilo kako bilo, ja ću biti ženski Leonardo De Luke u ovom poslu." , izgovorim ponosno.

- ,,Svi znamo kako je deda završio." 

- ,,Ja neću tako završiti." 

- ,,Naravno da nećeš jer ti otac i majka neće ni dozvoliti da uđeš u taj posao." 

- ,,To ti misliš. Oboje su svesni toga šta ja želim. Već sam u Italiji dobila nadimak." , ustanem i stanem nasrpam njega ,,Zovu me Naslednica jer se to odmalena zna." 

- ,,To nije nešto sa čim se možeš ponositi Beka. Naslednica si ilegalnog posla." 

- ,,Bolje nego doktorka." , namignem mu i izađem.

Ušla sam sa jednom drugaricom u klub. Špankinja je i ujedno moj jedini prijatelj ovde. Ali dobro, bar je opičena poput mene. Zove se Paula. 

Eksirale smo sangriu već treći put. Tradicionalno špansko vino. Jedina dobra stvar ovde. 

- ,,Onaj te gleda." , pogledam u muškarca srednje visine. Vala imao bi šanse da mu na čelo ne piše da je narkoman. Ne mogu baš toliko nisko da se spustim.

- ,,Ima i šta da vidi." , zajedljivo prokomentarišem a onda mi pogled odluta do muškarca zbog kog i dolazim ovde. Viktor Garsia. Vlasnik Stixa. San snova. Rekla sam i Pauli, dok ne probam ovog Španca neću prestati da dolazim ovde.

- ,,U šta si se ti to zagledala?" , pogledala je u pravac u koji ja gledam i odmah se nasmejala.

- ,,Slatkiš je došao." 

- ,,Peto veče dolazimo ovde, idi u napad." , videla sam da me gleda par puta. Juče nam je i piće poslao, samo se pitam šta čeka. Zašto ne priđe već jednom?

- ,,Navikla sam da mi muškarci sami dolaze."

- ,,Po ovog izgleda moraš ići prva. Ustvari, ne znam, možda ovo alkohol priča iz mene. Ne znam, radi šta želiš." 

- ,,Šašava si. Idem, pa šta bude." , rekavši ovo, počela sam prolaziti kroz gužvu kako bih došla do gospodina Španca. Međutim, što sam ja više išla ka njemu on je bio dalji. Jesam popila, ali ne baš tolika. Namerno je ovo radio. No, i meni je bilo zanimljivo da se jurimo.

Došla sam do izlaza, on je bio napolju. Kada je spazio da sam ja izašla, nasmejao se. Ruke je držao  u džepovima farmerki. Zinula sam doslovno zbog njegovog izgleda. Bela majica je ocrtavala njegovo telo i mišiće. Čovek je hodajući seks.

- ,,Napokon sam došla do tebe."

- ,,Izvini, nisam navikao da me devojke jure." , kakav egoista.

- ,,Ma nemoj. Nisam ni ja navikla da trčim za nekim."

- ,,No ipak si potrčala za mnom. Pitam se zašto."

- ,,Da se zahvalim za ono piće od juče, definitivno nije trebalo. Svakako ga nisam ga popila. Ti si verovatno tako navikao sa devojkama." , kažem drsko. 

- ,,Što nisi popila? Nije li Sangria tvoje omiljeno piće ovde?"

- ,,Tata mi je rekao da ne uzimam ništa od stranaca."

- ,,Au, šteta." , nasmeje se. U prevodu, izgleda da je skontao da sam poludela zbog njega pa me sad zajebava. Priđem mu bliže.

- ,,Imaš mnogo samopuzdanja. Ne valja to."

- ,,Da nećeš možda ti da mi spustiš to samopuzdanje?" , šapne mi na uho. Sva šta se naježim od njegovog glasa.

- ,,Rado bih." , stavio je svoje ruke na moj struk i približio me sebi. Gotova sam vala. 

- ,,I šta sad planiraš?" , obgrlila sam njegova ramena.

- ,,Pa možda za početak, da odemo negde drugde." 

- ,,A gde to?"

- ,,Gde god me odvedeš."

 - ,,Zar se ne plašiš, devojčice, da bih mogao nešto da ti uradim?" , pitao je uz lažan osmeh.

- ,,Niko ne sme da povredi ćerku Aleisa De Luke." 

- ,,Šta će biti sa onim ko to uradi?" , počeo se smejati cinično.

- ,,Bolje da ne znaš. A sada mi reci, gde idemo?" , pustio me je iste sekunde i odmaknuo se.. Smrknuo se.

- ,,Hajde, devojčice, vrati se u klub i popij piće na moj račun. Od mene ti je i to previše." , spremala sam se oterati ga u tri kurca kada su se začuli pucnjevi pištolja. Poslednje čega se sećam je to da me je Viktor gurnuo na travu i time mi spasao život.