NASLEDNICA

5 deo

VIKTOR

I kao i uvek.. Svi bi otišli, a ja ostao duže. Kažu mi, džaba ostajem. Onaj koji je pod zemljom, neće moći ustati. Danas je tačno godinu dana kako se otkinuo deo mog srca. Dan kada sam se zakleo na osvetu. Dan kada sam izubio mlađeg brata. Stariji sam od njega deset godina. Od svega sam ga sačuvao, od svih ilegalnih radnji. Samo ga nisam mogao sačuvati od loših ljudi. Imao je svega dvadeset godina kada su ga stavili pod ovu pustu zemlju. Imao je snove, mnogo prijatelja. Bio je zenica oka svih nas. 

A onda su nam ga loši ljudi oduzeli. Nije mi bilo jasno šta su želeli od njega. Šta su želeli od mladića koji nije imao nikakve veze sa ovim poslom. Studirao je umetnost. Slikao je divna dela koja se sada nalaze u galerijama. I ne, nisam ja ništa sređivao oko toga. Sve je on sam to uspeo, svojim telentom.

Od šoka zbog svih tih dešavanja, bilo mi je potrebno neko vreme da dođem k sebi. Da prihvatim da ga više nema. A onda sam počeo ispitivati njegovu smrt. Ko je to uradio i zašto? Glavni krivac je ni manje ni više nego devojka od sinoć. Bahata i nadmena Italijanka. Rebeka Rosi De Luke. Saznao sam da je izlazila sa Ignasiom,  bezbroj puta su ih uslikali zajedno. I sam Ignasio mi je pominjao neku Italijanku, no nije bilo prilike da nas ikada upozna.  Drugo što sam saznao je to da je doslovno izludela mog brata. Mog zlatnog brata je izludela. Zlatnog. Raskidali mirili se, pravila skandale i slično. I oprostio bih sve to da se ovde zaustavila. Ali ona se nije smirila. 

Bio sam u njenoj domovini kada se sve to dogodilo. Bio sam u njenoj domovini spašavajući sto od bankrota. Čuveni sto za kojim su sedeli najvažniji ljudi koji su se bavili trgovinom oružja. I tako dok sam ja u njenoj domovini spašavao sto od bankrota, ona je u mojoj domovini kovala plan bolesne osvete za mog brata. Ignasio nikada nije bio švalerčina, ali devojka poput Rebeke te izludi. Uđe ti pod kožu i gura te od sebe ali ne dozvoljava da odeš od nje. Ignasio se napio i bio sa drugim devojkama. Saznala je to i došla na to mesto. Naravno da njega više niko tamo nije zanimao. Ona je sebi i njemu sipala nešto u piće, tobože da se opuste, nakon čega su oboje poludeli. Nije razmišljala o katastrofama koje su se dogodile. Izneviran jer ga je po ko zna koji put nasamarila, Ignasio je seo u auto i vozio. Moj odgovorni brat koji u životu nije seo za volan a da se ne sveže sigurnosim pojasom, tog dana je zbog droge to izostavio. Vozio je nenormalnom brzinom. Sleteo je i poginuo. A gospođica mu ni na sahranu nije došla, već je pozvala ljude iz svoje domovine da reše situaciju. Učinila je sve da ispadne kao da ga nije ni poznavala. Zato sam se zakleo. Vratiću joj za sve što je učinila. Da mi je ruku do lakta osekla, bilo bi šanse za oprost. Ali, ubila je mog zlatnog brata. Zenicu mog oka. Mladića pred kojim je bila blistava budućnost. Za nju oprosta nema.

Rebeka Rosi De Luke je otrov koji se u telu svakog muškarca širi maksimalnom brzinom. Ne možeš da budeš sa njom, ne dozvoljava ti, ali isto tako ti ne možeš da odeš. Ni to ti ne da. Zato mnogi tragično završiše. Rekoše mi da je ubijem? Neka. Učiniću nešto gore. Postaću za nju baš onaj isti otrov koji je ona bila u telu mog brata.