NASLEDNICA

20 deo

VIKTOR

Idem ukrug ko budala već neko vreme po sobi. Toliko toga se dešava. Ništa ne mogu da iskontrolišem. Čini mi se da mi sve ispada iz ruku i da se raspada. Pre svega, Lusija. Ništa ne mogu da učinim da njoj bude bolje. Onda Rebeka. Nemam vremena za svoju osvetu. Kada sam sve ovo smišljao, nisam imao pojma da će se ostale stvari događati. Još saznajem, tek sada, nove informacije o smrću mog Ignasia. Zašto se život igra sa mnom?

Zašto Rebeki sve popuštam, umesto da joj uništim život kako i zaslužuje. Čemu ovaj brak? Iz ljubavi nije, a vala ni svoju osvetu ne ispunjavam. Čemu ovaj brak, stvarno ne znam.

Rebeka je ušla u sobu. Prestao sam ići u krug. Koji đavo sada ona hoće. Vidno sam neraspoložen, nemam vremena za njene hirove.

- ,,Šta se dešava?" , sedne na krevet i dalje jede onaj njen sutlijaš koji ne zna sama da napravi. Sva sreća pa sam došao, možda bi zapalila kuhinju sama.

- ,,Ništa. Idi u svoju sobu da spavaš."

- ,,Zar ti nisi moj muž? Mislila sam da supružnici dele sobu."

- ,,Ne nerviraj me."

- ,,Znaš šta?" , ostavila je sutlijaš na noćni stočić i pogledala me ozbiljno ,,Želim da razgovaramo o Ignasiju." , momentalno sam prevrnuo očima. Odakle joj obraza da se ovako ponaša.

- ,,Je l' se ti sa mnom zajebavaš?" , ustala je i stala naspram mene. Poludeću zbog nje. Oči samo što mi ne prokrvare od besa, a ona mrtva smirena. Čini mi se da me zajebava sa ovim pitanjima.

- ,,Ne. Ozbiljna sam. Ignasio je bio moj dobar prijatelj. No, jednog je samo nestao. Poznavajući njega, verovatno je sad u Parizu i živi život i uživa, verovatno ima stalno neke nove galerije i slično. Nije se ni pozdravio."

- ,,Šta pričaš ti devojko, da li si normalna?"

- ,,Odmah me vređaš. Ozbiljna sam. Kažeš da ti je brat. Nikada nisam upoznala njegovu porodicu, nije ni on moju nema veze. Ali čudno mi je da ti je brat. On je bio dušica, a ti si đavo."

Počinjem da se smejem, cinično. Od muke. Dokle ide njena bahatost? Kakva je ovo gluma? Navodno poznaje Ignasia, on ne bi otišao bez pozdrava svojih prijatelja. Kako može da lupeta gluposti o tome gde je on sada. Šta joj znači da se pravi da nije mrtav? I to delom njene zasluge.

- ,,Gubi se odavde, inače neću odgovarati za svoje postupke. Kunem ti se, Rebeka. Ne staj mi na muku, neću imati milosti prema tebi."

- ,,Daj smiri se malo bre! Hoću da pričamo ozbiljno, ti me odmah napadaš." , rekla je drsko ,,Uostalom, ovde nema puno vaših slika. Ali nema baš nijedne njegove. Šta je bilo, toliki si narcis da moraju biti samo tvoje slike po kući?" , kada je ovo izgovorila, nešto je u meni poludelo. Ščepao sam je za vilicu i povukao ka zidu.

- ,,Zato što moja majka ne može prihvatiti stvarnost da je izgubila sina koji je imao svega dvadeset godina. I to zbog tvoje gluposti. Zato nema njegovih slika." , osetio sam njen strah i najtiše moguće sam dodao ,,Rekao sam ti da ne prelaziš granicu, a ti se samo igraš i igraš. Reci mi, šta da ti radim sada?"