NASLEDNICA

10 deo

VIKTOR

Ispizdeo sam nakon zahteva Italijana. Žele da dobiju snajku iz Španije, tačnije moju sestru. Ovo zaista nisam očekivao. I sad, moja sestra, moja Lusija, treba da se uda za onog praznoglavog Italijana. Njemu su glave u knjigama. Ne može on da bude muž moje sestre. Njoj treba neko stabilan, snažan. A ne neki klinac poput Maurizia. Lupam sve po sobi. Najgore od svega je što ne mogu ništa da učinim da sprečim da se Lusija uda za Maurizia. Prokleti Italijani. Sve sam dobro osmislio. Na kraju se oni pojavljuju sa glupavim uslovom da moramo razmeniti devojke. Rebeka za mene, Lusija za Maurizia. Ludim zaista.

- ,,Hajde, smiri se." , prvo što kaže moj stric čim uđe u radnu sobu. Šokiran je izgledom sobe. Zaista sam poludeo od besa.

- ,,Ne mogu da se smirim, ne može Lusija da se uda za onog Maurizia. Ne dam prosto!" , vikao sam.

- ,,Smiri se. Ne zaboravi da je ona moja ćerka, ni meni ovo nije lako. Ali ništa se ne može uraditi. Sttarešine su se umešale. Misliš da Alesio ne bi ovo sprečio da može?" , gledao sam ga bledo.

- ,,Prosto ne mogu da prihvatim, striče, zaista ne mogu. Moramo nešto da učinimo."

- ,,Italijani su ovo smišljeno odradili. Znaju da imaš nešto protiv male, i želeli su siguricu. Ako ti nešto učiniš toj devojci, oni će nam uzvratiti to sa našom Lidijom." , zakulotao sam očima.

- ,,I šta ćemo sada da uradimo?"

- ,,Čuo sam da onaj mali želi postati doktor, studira ovde kod nas, u Španiji. Čak ima i neku devojku. Lusija će nam biti blizu. Svakako će ona bolje proći od njihove ćerke."

- ,,Misliš da će Alisio dozvoliti sinu da odvede Lusiju ovde kod nas? Ne poznaješ ga onda dovoljno dobro. Držaće je blizu sebe." , izdahnuo sam. Sve je išlo kako treba.

- ,,Moram te pitati, šta planiraš sa malom? Nije mi jasno. Sve do skoro si krio da si je pronašao, sad je i zeniš protiv njene volje. Šta planiraš sa njom? Zašto je jednostavno nisi ubio?"

- ,,Smrt bi bila spas za nju. Učiniću sve da ta bahata devojka plati za sve što je učinila. Neće imati budućnost pored mene. I definitivno više neće biti bahata klinka. Osedeće pre vremena, pored mene."

- ,,Moram te pitati, znaš li da šta god ti uradiš, ti nećeš vratiti Ignasia?"

- ,,Znam. Ali će biti lakše. Moj brat je mogao imati divnu budućnost, ona je sve to uništila. I što je najgore, ona se uopšte ne menja. Uvek će biti bahata i umišljena, nesvesna svojih postupaka. Zato joj neću dozvoliti da živi onako kako želi." , rekavši ovo završio sam razgovor sa stricem.

Dan venčanja

Sala u kojoj se održavalo venčanje je bila puna gostiju. Među njima su bile i starešine iz Italije i Španije. Naši su i te kako bili zadovoljni. Neko njihov će upravljati stolom koji su dugo želeli. Taj neko ću biti ja. Sa druge strane, Italijani, i nisu bili baš zadovoljni trenutnom situacijom. Izgubili su sto koji je decenijama bio njihov. Rebeka je došla u crnoj haljini, dok je Lusija nosila venčanicu. Ljudi su se krstili na Rebekin izgled, no meni se sviđalo. To je boja njene sudbine, od danas.

Majka je saznala celu istinu. I bila je jako besna. Došla je samo da ljudi ne bi ogovarali. Rebeka joj se zaista svidela, ali njeno mišljenje se znatno promenilo sada kada je saznala istinu, da je Rebeka odgovorna za smrt njenog sina.

Potpisivanje se završilo i brakovi su bili sklopljeni. Osećao sam se spokojno ceo dan danas. Dugo sam ovo želeo. Samo me je mučila Lusija. Nisam imao pojma da će se Italijani setiti glupog običaja.

Moj novonastali zet je bio namrgođen sve vreme. Poput Rebeke. Lusija i ja smo ponosni stojali uspravno. Kada je došao red na darovanja, Lusiji sam zakačio ogrlicu i zagrlio je.

- ,,Ti znaš ko si. I znaš ko stoji iza tebe. Velika imperija Španije. Oni su izgubili sve. Znaj da nisi poput Rebeke."

- ,,Uplašena sam. I ne sviđa mi se ovo prokleto prezime."

- ,,Šta god stric rekao, ja ću učiniti sve da se ovaj brak što pre završi." , još jednom sam je zagrlio ,,Ukoliko se dogodi bilo šta, samo pozovi. Kuću ću im na glavu srušiti."

- ,,Šta ćeš ti uraditi sa onom devojkom?"

- ,,Ne brini ti oko toga."

Zatim sam prišao Rebeki i pozdravljao se sa gostima.

- ,,Da li znaš da na ovome neće ostati?" , lažno se osmehuje i govori tiho.

- ,,Rebeka Garsija." , napravio sam malu pauzu ,,Vi nemate ništa. Sve sam ti uzeo. I sto, i prezime kojim si se na sva usta hvalila. Čime mi pretiš?"

- ,,Vratiću i sto, i prezime i sve što si mi uzeo." , samo sam se nasmejao cinično.

Njeni roditelji su joj prišli i krenuli je grliti. Alesio De Luke mi je prišao i rukovao se sa mnom, uz lažne osmehe. Ruku mi je jako stisnuo.

- ,,Ako bilo šta učiniš mojoj ćerci, pazi me se."

- ,,Vidim na koga je Rebeka povukla to da preti praznim pretnjama." , bio sam sarkastičan ,,Nemaš mi čime pretiti, taste, sve što imaš moje u svojim rukama je moja sestra. Učiniš li joj nešto, budi siguran da ću ti celu kuću sa zemljom sravniti. A zatim ubiti i ćerku, i sina i ženu."

- ,,Bio bih veliki nečovek ako bih nešto uradio tvojoj sestri, nije nam ona ništa učinila. Već samo ti. Ja nisam poput tebe, ne bih nikada povređivao nedužne osobe."

- ,,Šteta što ne znaš, ali tvoja draga ćerka nije nedužna. Šteta, niste je dobro vaspitali." , uhvatio me je za kragnu. U sledećem trenutku je muzika prestala i Španci u Italijane su upreli oružje, i obrnuto. Dovde je trajala naša divna svadba.

- ,,Taste, trenutno me držiš za kragnu i rasplakao si moju sestru ovim postupkom. Zbog njenih suza ću zapaliti svet. Zato me odmah pusti da ne bi nastalo krvoproliće ovde." , nakon ovoga me je pustio.